.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 411/2022
20.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Anđelka Radovanović advokat iz ..., protiv tuženog JP „Sportsko kulturni centar Obrenovac“ sa sedištem u Obrenovcu, čiji je punomoćnik Aleksandar Lazić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3757/21 od 05.11.2021. godine, na sednici održanoj 20.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3757/21 od 05.11.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3757/21 od 05.11.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3757/21 od 05.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Obrenovcu P1 37/19 od 09.02.2021. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke kojim je obavezana tužena da isplati tužiocu mesečne iznose pojedinačno opredeljenim tim stavom izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, na ime naknade štete zbog neisplaćene zarade za period od maja 2016. zaključno sa martom 2019. godine, i doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na dosuđene iznose i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 291.678,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2016. godinu, 2017. godinu i 2018. godinu u ukupnom iznosu od 233.295,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav prvi izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. ZPP.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu naknade štete zbog neisplaćene zarade i uplate doprinosa, imajući u vidu da je ranije donetom pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 69/16 od 14.09.2017. godine utvrđeno da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos. Dosuđeni iznosi, koji su utvrđeni na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, predstavljaju naknadu štete u visini izgubljene zarade koju bi tužilac ostvario na radnom mestu ..., na kom je radio pre usmenog otkaza ugovora o radu, koja je tužiocu dosuđena na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, kojima je propisano da će sud na zahtev zaposlenog odlučiti da zaposlenog vrati na rad, naknadi mu štetu i uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period u kom zaposleni nije radio.
Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, prema činjenicama utvrđenim u postupku o tužbenom zahtevu odlučili primenom materijalnog prava na način kojim se ne odstupa od sudske prakse, odnosno od uobičajenog tumačenja i primene materijalnog prava, pri čemu tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Stoga ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tuženog kao o izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.
Pogrešna primena materijalnog prava, na koju izjavljena revizija ukazuje, predstavlja zakonski osnov za izuzetnu dozvoljenost posebne revizije samo ukoliko, zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci, postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ili potreba za novim tumačenjem prava, ali ni za tim u konkretnom slučaju nema potrebe.
Iz izloženih razloga, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi s članom 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Naime, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3. ZPP).
U tužbi podnetoj 18.04.2019. godine, kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 3.032.836,95 dinara koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, te revizija tuženog nije dozvoljena.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je izjavljenu reviziju odbacio drugim stavom izreke ovog rešenja, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
