Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 667/2024
06.03.2026. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, obojica iz ... čiji je punomoćnik Vojislav Nedić, advokat iz ..., protiv tuženih 1. VV iz ..., čiji je punomoćnik Tatjana Hadži Lazarev, advokat iz ... i 2. „Investeskport grupa“ doo u stečaju, Beograd, čiji je punomoćnik Gordana Radošević, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 117/23 od 08.02.2024. godine u sednici veća održanoj 06.03.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelaiconog suda Pž br.117/23 od 08.02.2024. godine u delu odluke u odnosu na drugotuženog „Investeksport grupa“ doo u stečaju Beograd.

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.117/23 u odnosu na prvotuženog VV iz Beograda, pa se UKIDAJU presuda Privrednog apelacionog suda Pž br.117/23 od 08.02.2024. godine u delu u kome je potvrđena odluka prvostepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva i zahteva za troškove u odnosu na prvotuženog i presuda Privrednog suda u Beogradu P br.2108/20 od 11.10.2022. godine u stavovima 6. i 7. izreke i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U preostalom delu, u odnosu na prvotuženog, revizija tužilaca se ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br.2108/2020 od 11.10.2022. godine, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe, pa je stavom drugim izreke, odbijen tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da su suvlasnici sa po 350/1034 idealnih delova na nepokretnostima – objektu broj ... porodično stambena zgrada površine 1034 m2, na adresi ... br. ..., postojeća na kp br. .../... KO ..., upisana u LN ... KO ... objekta broj ... – bazena postojećeg na kp .../... KO ..., upisan u LN ... KO ..., površine 52 m2, kat. parceli br. ... KO ..., površine 583 m2, upisanoj u LN ... KO ..., kat. parceli .../... površine 21 m2, upisanoj u LN ... KO ..., na kat. parceli br. .../... KO ..., površine 567 m2, upisanoj u LN ... KO ..., što bi tuženi VV iz ... i „Investeskport grupa“ doo Beograd u stečaju bili dužni priznati i trpeti da tužioci na osnovu presude upišu svoje pravo u nadležnom katastru nepokretnosti. Stavom tri izreke, odbijen je zahtev istih tužilaca protiv istih tuženih za predaju istih objekata, a stavom četiri izreke, odbijen je zahtev da se raskine kupoprodajni ugovor overen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem Ov .../... od 19.01.1996. godine. Stavom pet izreke, tužba je odbačena u delu zahteva za obavezivanje drugotuženog da tužiocima na ime neosnovanog obogaćenja plati 265.360 evra sa domicilnom kamatom odnosno sa zakonskom zateznom kamatom za periode kako su opredeljeni, sve u dinarskoj protivvrednosti. Stavom šest izreke, zahtev za obavezivanje prvotuženog da tužiocima na ime neosnovanog obogaćenja plati iste iznose je odbijen, a stavom sedam izreke, tužioci su obavezani da solidarno tuženom naknade troškove u iznosu od 418.500,00 dinara. Stavom osam izreke, tužioci su obavezani da drugotuženom naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 387.050,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.117/23 od 08.02.2024. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Blagovremenom revizijom tužioci pobijaju pravnosnažnu presudu donetu u drugom stepenu, zbog bitnih povreda postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pa predlažu da se revizija usvoji, presuda preinači i usvoji žalba tužilaca, odnosno usvoje tužbeni zahtevi tužioca ili da se presude ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje. Troškove traže i opredeljuju.

U odgovoru na reviziju prvotuženi osporava tačnost žalbenih navoda i osnovanost žalbenih razloga, pa predlaže da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove traži i opredeljuje.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom tužilaca ukazuje na bitnu povredu učinjenu u drugostepenom postupku pogrešnom ocenom izvedenih dokaza, posebno ugovora, jer je drugostepeni sud odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, preduzeće Invest export group iz Beograda, (raniji naziv drugotuženog), kao prodavac i GG iz ..., pravni prethodnik tužilaca, kao kupac su zaključili ugovor 24.10.1995. godine overen pred Drugim opštinskim sudom pod brojem Ov .../... od 19.01.1996. godine. Ugovorom je predviđeno da prodavac prodaje kupcu kuću u ulici ... ..., pa je broj precrtan i rukom napisan broj ..., površine 750 m2, u izgradnji u viđenom stanju na kat. parceli broj ..., upisanoj u ZKUL ... KO ... po ceni od 519.000 DEM. Ugovorom je konstatovano da je cena isplaćena i da prodavac može promeniti odluku tako što će vratiti iznos od 165.000 DEM bez kamate najkasnije do 06.02.1996. godine, a iznos od 354.000 DEM bez kamate najkasnije do 10.03.1996. godine. Prema ugovoru, ugovorači su saglasni da kupac može da izvrši prenos prava svojine posle 10.03.1996. godine ukoliko prodavac do navedenog roka ne promeni odluku i ne vrati novac kupcu. Ugovor je u svojstvu zakonskog zastupnika drugotuženog potpisao i overio prvotuženi. Nad drugotuženim je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 2654/10 od 13.09.2010. godine otvoren postupak stečaja. Nepokretnost u ul. ... br. ..., kao ni broj ... , nije ušla u stečajnu masu. Tužioci nisu podneli prijavu potraživanja u postupku stečaja. Parcele starog premera ..., ... i ... postale su parcele .../..., .../... i .../..., formirana je parcela .../..., a na parceli .../... pravo svojine na porodičnoj stambenoj zgradi sa pravom korišćenja zemljišta je bilo upisano u korist DD i ĐĐ sa pravom državne svojine na zemljištu u korist Republike Srbije. Na parcelama .../... i .../... isključivi vlasnik je postao EE, pa su DD, EE i ĐĐ dali saglasnost VV da se upiše kao isključivi vlasnik kat. parcele .../... i .../..., koji je stekao pravo svojine na kući u ul. ... br. ..., upisane u ZKUL ... na kat. parceli .../... i .../... a sada .../... i .../... sa pravom korišćenja označenih parcela od upisanih suvlasnika. Na parceli se nalazila stara kuća površine 143 m2. Prema rešenju o ozakonjenju od 10.09.2019. godine, izvršeno je ucrtavanje i upis objekta broj ..., na kat. parceli .../... čiji se deo nalazi na kat. parceli .../..., kao i izgradnja objekta br. ... bazena koji se nalazi na kat. parceli .../... .

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje prava svojine u idealnim delovima zato što u vreme zaključenja ugovora od 24.10.1995 godine, odnosno u vreme overe ugovora od 19.01.1996. godine, tuženi nisu bili ni korisnici ni vlasnici parcele ... odnosno ..., kao ni parcela .../... i .../... odnosno parcela .../... i .../... . Nisu bili ni vlasnici objekta u izgradnji umesto kog je sada na terenu izgrađen novi objekat, s obzirom da je u vreme zaključenja ugovora korisnik parcele bila DD. Na osnovu toga prvostepeni sud zaključuje da drugotuženi nije mogao raspolagati parcelom koju sam nije imao niti je takvo pravo mogao preneti na pravnog prethodnika tužilaca. Takođe obrazlaže da tužioci traže utvrđenje prava susvojine na drugom objektu, a ne na onom koji je bio predmet označenog ugovora, te da ne postoji identitet između tužbenog zahteva i predmeta kupoprodajnog ugovora. Prvostepeni sud nalazi da među pravnim prethodnicima nije ni zaključen ugovor o kupoprodaji, već da se radi o simulovanom ugovoru koji prikriva ugovor o zajmu sa fakultativnim ovlašćenjem drugotuženog da umesto vraćanja novčanih sredstava, pronađe lokaciju i izgradi objekte za potrebe pravnog prethodnika tužioca. Smatra da tužioci nisu ovlašćeni da traže raskid ugovora o kupoprodaji, da se ne radi o ugovoru o kupoprodaji, već o ugovoru zajmu, kao i da se sudskom odlukom ugovor može raskinuti samo kada se radi o raskidu zbog promenjenih okolnosti.

U delu zahteva za obavezivanje drugotuženog prvostepeni sud odbacuje tužbu zato što tužioci nisu dokazali da su podneli prijavu potraživanja u stečajnom postupku nad drugotuženim, da im je potraživanje u tom postupku osporeno i da su upućeni na parnicu. U odnosu na prvotuženog zahtev za vraćanje stečenog bez osnova odbija zato što tužioci nisu dokazali da postoje uslovi za obavezivanje prvotuženog po osnovu proboja pravne ličnosti, jer nisu dokazali da je prvotuženi primljenim novčanim sredstvima po osnovu ugovora u svojstvu zakonskog zastupnika drugotuženog raspolagao za svoj račun, kao da pravno lice ne postoji, odnosno nije dokazano da ih je koristio za podimirenje sopstvenih potreba.

Drugostepeni sud u svemu prihvata razloge prvostepenog suda i odbija žalbu tužilaca.

Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi odbijaju zahtev tužioca za utvrđenje susvojine na objektu koji nije bio predmet kupoprodajnog ugovora zaključenog između njihovog pravnog prethodnika i prethodnika drugotuženog. Pravilno zaključuju da je za sticanje svojine, odnosno za sticanje susvojine neophodan punovažan pravni osnov, a da ugovor o kupoprodaji prema svojoj sadržini ne predstavlja osnov za sticanje svojine na nepokretnosti kako je označena u tužbenom zahtevu tužilaca, kako u odnosu na porodičnu stambenu zgradu, tako u odnosu na objekat bazen, odnosno na označene kat. paracele.

Vrhovni sud prihvata zaključak nižestepenih sudova da se radi o simulovanom ugovoru, da on prikriva ugovor o zajmu sa fakultativnim ovlašćenjem. Takođe da se ugovor ne raskida sudskom odlukom (sa izuzetkom raskida zbog promenjenih okolnosti), tim pre što tužioci traže raskid ugovora o kupoprodaji koji po svojoj sadržini nema takvu prirodu. Iz samog ugovora proizlazi da isti nije bio upravljen na prenos prava svojine na objektu koji je označen, sa drugotuženog na pravnog prethodnika tužilaca, niti ima dokaza da je tuženi imao prava koje bi mogao preneti na pravnog prethodnika tužilaca.

Pravilna je odluka o odbačaju tužbe sa zahtevom na obavezivanje drugotuženog u stečaju na isplatu novčanog iznosa. Nad drugotuženim je otvoren postupak stečaja, pa su stečajni poverioci bili dužni da shodno članu 111. Zakona o stečaju u zakonskom roku podnesu prijavu svog potraživanja, a ukoliko im je prijavljeno potraživanje osporeno, da podnesu tužbu u roku koji je zakonom propisan. Tužioci na propisani način nisu postupili.

Međutim, Vrhovni sud nalazi da se za sada ne može prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da tužioci nisu dokazali da postoje uslovi za primenu instituta proboja pravne ličnosti, odnosno da ne postoje dokazi da je prvotuženi kao zakonski zastupnik drugotuženog sredstva koje je primio od pravnog prethodnika tužioca koristio za sopstvene potrebe. To je suprotno obrazloženju da je prvotuženi izjavio da je novcem primljenim od oca tužilaca izgradio objekat za pravnog prethodnika tužilaca. Suprotno je i obrazloženju presuda Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu po tužbi prvotuženog iz kojeg proizlazi da je izjavio da su pojedini objekti upisani u javne knjige na njega, finansirani delimično sredstvima privrednog društva, a delimično njegovim sredstvima, te da je način poslovanja bio da se sredstva prenose iz jedne u drugu imovinu, odnosno iz imovine pravnog lica u imovinu prvotuženog. Sledi da nisu raspravljene sve činjenice u vezi sa odgovornošću prvotuženog za vraćanje novčanog iznosa koji je nesporno primljen po ugovoru zaključenom između prethodnika tužilaca i prethodnika drugotuženog 1995. godine u kome je konstatovano da je novčani iznos od 519.000 DEM plaćen, te da li je umesto vraćanja, obaveza izvršena eventualno izgradnjom drugog objekta za potrebe pravnog prethodnika tužilaca i od koga.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. i 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će u odnosu na tuženog prvog reda raspraviti činjenice od značaja za primenu instituta proboja pravne ličnosti pa će ponovno odlučiti o zahtevu za obavezivanje prvotuženog na vraćanje novčanog iznosa isplaćenog po ugovoru o kupoprodaji koji su zaključili prethodnik drugotuženog i pravni prethodnik tužilaca.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.