.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 27257/2023
07.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Svetozar Nedeljković advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., Opština ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., koje zastupa Milomir Drašković advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1925/23 od 10.07.2023. godine, na sednici održanoj 07.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1925/23 od 10.07.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1925/23 od 10.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 390/20 od 23.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se prema tuženima utvrdi da ima pravo korišćenja južnog dela od 0,73 ari k.p. ... u ulici ..., po kulturi zemljište uz zgradu - objekat površine 2,77 ari, upisane u l.n. .. k.o. Trstenik, u merama i granicama detaljno opisanim u tom stavu izreke, i da tuženi trpe da tužilja ovo svoje pravo upiše u javnoj evidenciji Službe za katastar nepokretnosti bez prisustva i posebne saglasnosti tuženih. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženima 249.375,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1925/2023 od 10.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i potvrđena označena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi s članom 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje tužiljinog prava korišćenja dela parcele tužene, jer su sudovi zaključili da tužilja nije savestan držalac predmetnog dela parcele te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosno za sticanje prava svojine na nepokretnoj stvari održajem, s obzirom da se u ugovoru o kupoprodaji od 20.11.1987. godine na koji se tužilja poziva ne pominje ni predmetna parcela niti raniji objekti na njoj (šupa i poljski wc), da su u parnici P 647/88 pravni prethodnici tuženih osporavali tužiljino pravo na imovinu kupljenu od EE, i da su se tuženi odmah usprotivili kada je tužilja sa suprugom započela izgradnju bespravnog objekta na delu predmetne parcele, zbog čega je tužiljinom suprugu naloženo rušenje tog objekta 2011. godine.
Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.
Sa napred navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. ZPP, odlučio, kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužbom u ovoj pravnoj stvari od 27.07.2020. godine označena je vrednost predmeta spora od 200.000,00 dinara, koja očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
