Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i radila je na poslovima radnika u proizvodnji – na montaži ... . Tužiljin ugovor o radu otkazan je rešenjem tuženog od 12.05.2021. godine, zbog povrede radne discipline, jer je 06.02.2021. godine i 17.04.2021. godine odbila usmeni nalog za prekovremeni rad. Pre donošenja tog rešenja tužilji su uručena upozorenja o razlozima za otkaz ugovora o radu, na koje se ona nije izjasnila. Tužilja zbog degenerativnog oboljenja zglobova kolena, sa kojim su njeni pretpostavljeni bili upoznati, u prethodnom periodu nije radila prekovremeno.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio rešenje o otkazu tužiljinog ugovora o radu. Po stanovištu tog suda, tužilja iz zdravstvenih razloga nije bila angažovana za prekovremeni rad, za koji ne postoji ni odluka tuženog u smislu člana 53. Zakona o radu, zbog čega ona nije učinila povredu radne discipline koju joj je tuženi stavio na teret, tako da nisu ispunjeni uslovi za otkaz njenog ugovora o radu a tuženi je mogao izreći i blažu meru predviđenu njegovim opštim aktom.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvosrtepenu presudu. Po stanovištu tog suda zasnovanom i na odredbi člana 33. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, poslodavac je dužan da od zaposlenog koji mu je predočio postojanje određenih zdravstvenih tegova ne zahteva obavljanje prekovremenog rada bez prethodne provere da li takav rad može negativno uticati na zdravlje zaposlenog. Osim toga, tužilja u periodu koji je prethodio otkazu njenog ugovora o radu, nije radila prekovremeno, zbog čega kod nje nije mogla postojati svest o nepoštovanju radne discipline koja joj je stavljena na teret, u situaciji kada nakon obaveštenja tuženog o svom zdravstvenom stanju nije angažovana za prekovremeni rad.

Po oceni revizijskog suda, materijalno pravo u ovom sporu je pravilno primenjeno.

Nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno takvo ponašanje zaposlenog zbog kojeg ne može nastaviti rad kod poslodavca je zakonski razlog zbog kojeg poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu (plan 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu). Za nepoštovanje radne discipline dovoljna je svest zaposlenog o nedisciplini. Pravilima tuženog o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksom ponašanja zaposlenih predviđeno je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu u slučaju povrede radne discipline predviđene zakonom, pravilnikom o radu i tim pravilima, kao i ugovorom o radu, a na naročito u slučaju odbijanja zaposlenog da obavi radne dužnosti zbog neopravdanih razloga i odbijanja da ostane prekovremeno u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiram.

Pobijanim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da radi prekovremeno 06.02. i 17.04.2021. godine, po usmenom nalogu poslovođe proizvidnje.

Prema članu 53. stav 1. Zakona o radu, zaposleni je, na zahtev poslodavca, dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Pošto zaposleni ima pravo na ograničeno radno vreme (član 60. stav 4. Ustava Republike Srbije), prekovremeni rad se može odrediti samo u izuzetnim prilikama, i to na zahtev poslodavca. Zahtev za prekovremeni rad može biti postavljen u formi odluke ili naloga, a u hitnim slučajevima može biti dat i usmeno, s tim da se naknadno konvalidira pismenom odlukom. U ovom slučaju, zahtev tuženog za prekovremeni rad u označene dane (radne subote) dat je usmeno, a tuženi nije pružio dokaze da je naknadno doneo pisani akt o prekovremenom radu, sa razlozima za njegovo uvođenje iz navedene zakonske odredbe.,

Odredbom člana 81. stav 1. Zakona o radu propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje. Tužilja nema nalaz nadležnog zdravstvenog organa da bi prekovremeni rad mogao pogoršati njeno zdravstveno stanje. Međutim, tuženi je bio upoznat sa zdravstvenim problemima tužilje, koje je i bez nalaza nadležnog organa uvažio, i tužilju u prethodnom periodu nije angažovao za prekovremeni rad. Zbog takvog postupanja poslodavca tužilja nije mogla imati svest da odbijanjem prekovremenog rada u označene dane čini povredu radne discipline, jer je i ranije bila oslobođena obaveze da radi prekovremeno zbog svog pogoršanog zdravstvenog stanja.

Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odluka drugostepene lekarske komisije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje – Filijala za nišavski okrug od 16.12.2020. godine o sposobnosti tužilje za rad odnosi se na njenu privremenu sprečenost za rad u periodu od 01.11. do 11.12.2020. godine, koja je bila medicinski opravdana i kao takva utvrđena povodom zahteva tuženog da se izvrši provera osnovanosti tužiljine privremene sprečenosti za rad. Stanje tužiljinog duševnog zdravlja i mogućnost njenog razumnog rasuđivanja ne znači da je ona imala svest da krši radnu disciplinu odbijanjem da radi prekovremeno u označene dane. Postupanje tuženog u prethodnom periodu, kada je upravo zbog istih zdravstvenih problema oslobađao tužilju od prekovremenog rada, stvorio je kod nje uverenje da može odbiti prekovremeni rad i u označene dane, čak i ako nije utvrđeno da bi takav rad uticao na njeno zdravlje. Ocena iskaza saslušanih svedoka je van revizijske kontrole, a okolnost da je tužiljino radno mesto ukinuto 30.09.2021. godine usled organizacionih primena bila je cenjena u drugostepenom postupku, u vezi sa odlukom o zahtevu tužilje za vraćanje na rad kao posledici poništenog rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković