.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3154/2024
23.09.2026. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Elektroprivreda Srbije“, Beograd, radi utvrđenja postojanja radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4548/21 od 11.03.2022. godine, u sednici održanoj 23.09.2026. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4548/21 od 11.03.2022. godine, u preinačujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 387/19 od 10.02.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe od 15.01.2021. godine. Stavovima 2. do 17. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da su ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova zavedeni kod tuženog pod brojevima i zaključeni u dane bliže navedene u tim stavovima. Stavom 18. izreke, utvrđeno je da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog radi obavljanja posla „referent za brigu o korisnicima“ počev od 01.02.2016. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom 19. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog radi obavljanja posla „referent za podrušku garantovanom snabdevanju“ počev od 01.12.2017. godine. Stavom 20. izreke, obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 945.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 4548/21 od 11.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 387/19 od 10.02.2021. godine u stavu 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16. i 17. izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 387/19 od 10.02.2021. godine u stavu 18. izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog radi obavljanja posla „referent za brigu o korisnicima“ počev od 01.02.2016. godine, što bi tuženi bio dužan da prizna i trpi. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu 20. izreke prvostepene, tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a preko dosuđenog iznosa zahtev je odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjenično stanja.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) pa je ocenio da revizija tužilje neosnovana.
U sprovedneom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u reviziji se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila više ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova i to u periodu od 01.02.2016. godine do 30.11.2017. godine radi obavljanja poslova „referent za brigu o korisnicima“ kod tuženog u Odseku za tehničku uslugu ... – Pogon ..., da bi nakon 01.12.2017. godine radi obavljanja poslova pod nazivom „referent za podrušku garantovanom snabdevanju“, radeći do 22.06.2021. godine. Sve vreme tužilja je po osnovu navedenih ugovora radila u istom pogonu, na istom radnom mestu i bez prekida. Poslovi radnog mesta „referent za brigu o korisnicima“, odnosno radnog mesta čiji je naziv izmenjen u radno mesto „referent za podrušku garantovanom snabdevanju“ sistematizovani su Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog.
Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 197. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 13. i 103. istog zakona, zaključili da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje je tužilja zaključivala sa tuženim u periodu od 05.02.2016. godine do 25.12.2020. godine ništavi pravni poslovi, u ovom delu presuda se ne pobija revizijom.
Prvostepeni sud je, polazeći od utvršene ništavosti predmetnih ugovora, primenom odredbe člana 32. stav 1. i 2. Zakona o radu, zaključio da je pravna posledica te ništavosti, utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Drugostepeni sud je, nasuprot tome, stanovišta da se na osnovu odredbe člana 105. Zakona o budžetskom sistemu, na tuženog kao korisnika javnih sredstava imaju primeniti odredba tog zakona iz člana 27e, kojom je propisana zabrana zapošljavanja novih lica, iz kog razloga nije osnovan tužbeni zahtev tužilje za utvršenje zasnivanja radnog odnosa kod tuženog.
Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odlučio odbijanjem tužbenog zahteva u pobijanom delu.
Naime, iako su ugovori koje je tužilja zaključila sa tuženim o privremenim i povremenim poslovima ništavi pravni poslovi, odlučna činjenica u ovoj pravnoj stvari je da je tuženi korisnik javnih sredstava te da se u odnosu na njega primenjuje i Zakon o budžetskom sitemu, koji je lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/13), koji je stupio na snagu 07.12.2013. godine, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2020. godine. Izuzetno radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje.
Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Sledstveno izloženom, tužilja nije mogla zasnovati radni odnos na neodređeno vreme, jer je u vreme kada je stupila na rad, na snazi bila odredba člana 27e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu, kojim je tuženom bilo zabranjeno zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Označena odredba Zakona o budžetskom sistemu po pravilu da poseban zakon derogira opšti zakon, isključuje primenu člana 37. Zakona o radu, s tim da nema uslova za izuzetak predviđen stavom 35. navedene odredbe, jer ne postoji saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa sa tužiljom.
Stoga se neosnovano revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Ukazivanje tužilje u reviziji da je tuženi u spornom periodu tražio saglasnost za novo zapošljavanje i da je saglasnost dobijana je bez uticaja, budući da ove činjenice nisu isticane do pravnosnažnog okončanja postupka, niti su dostavljeni dokazi na te okolnosti do tog trenutka.
Pravilna je odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153, 154. i 163. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
