Ispitujući pravilnost pobijane drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. ZPP, na koju povredu Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano revizija ukazuje da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog zakona, pri čemu ne navodi konkretno koju to odredbu ZPP drugostepeni sud nije primenio ili nije pravilno primenio, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja-protivtužena AA i tuženi- protivtužilac BB su bivši supružnici. Pravnosnažnom presudom od 05.05.2022. godine, donetom u ovom postupku, kojom je razveden njihov brak i maloletna ćerka VV rođena ...2015. godine poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, tuženi-protivtužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća mesečno iznos od 11.000,00 dinara počev od dana presuđenja do isplate. Tužbeni zahtev je odbijen za period od podnošenja tužbe do trenutka presuđenja, o čemu se raspravlja u ovom postupku. Tužilja je sa mal. VV napustila bračnu zajednicu 08.11.2021. godine, kada je prijavila nasilje. Tuženi se nalazio u pritvoru do 10.12.2021. godine, a po izlasku iz pritvora, stranke su se dogovorile da mal. VV svaki vikend od petka posle 14,00 časova, kada završi sa obavezama u vrtiću do ponedeljka u 08,00 časova kada treba da pođe u vrtić, bude u očevom domaćinstvu. U toku januara i februara 2022. godine, mal. VV je dva puta je bila bolesna, nije išla u vrtić i kod tuženog je provela period od oko 2 nedelje. Nakon toga, stranke su se dogovorile da mal. VV svaku drugu nedelju provodi kod oca što je i funkcionisalo od početka marta 2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje zaključivši da su se u spornom vremenskom periodu – od dana podnošenja tužbe 06.01.2021. godine do dana donošenja prvostepene presude 05.05.2022. godine o mal. VV podjednako starali i otac i majka, te je svakako tuženi u tom periodu kada je dete boravilo kod njega obezbeđivao mal. VV sve ono što je potrebno za život, a tužilja nije dokazala da je imala posebne troškove u tom periodu za izdržavanje ćerke koje bi tuženi bio u obavezi da joj nadoknadi.

Drugostepeni sud je primenom odredbe člana 154. stav 1. te člana 77. i 68. stav 2. Porodičnog zakona, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev. Po shvatanju tog suda, iz pravilno utvrđenih činjenica u prvostepenom postupku, prvostepeni su je izveo pogrešan činjenični zaključak da su se oba roditelja podjednako starala o detetu. Dete je sve vreme bilo kod majke, a kod oca je boravilo, što ne utiče na njegovu obavezu da za taj period plati izdržavanje maloletnoj VV.

Po nalaženju Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 77. Porodičnog zakona u stavu drugom, propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 154. stav 1. propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Odredbom člana 160. stav 1. istog zakona propisano je da se visina izdržavanja određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Prema stavu 2. i 3. istog zakona potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Od prestanka bračne zajednice stranaka 08.11.2021. godine, mal. VV živi sa majkom, koja je mal. ćerku povela sa sobom pa je majka u smislu citirane odredbe člana 77. stav 2. Porodičnog zakona u periodu od podnošenja tužbe do donošenja presude o starateljstvu samostalno vršila roditeljsko pravo. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je u tom periodu tuženi kao drugi roditelj bio u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletne ćerke iznosom čija visina utvrđena pravnosnažnom presudom donetom u ovom postupku, u kom delu ona nije bila predmet pobijanja revizijom. Činjenica da je dete boravilo kod oca, jer je postojao dogovor između roditelja o načinu viđanja oca sa detetom, je bez uticaja na njegovu obavezu plaćanja izdržavanja za dete.

Stoga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju ne predstavlja potreban trošak, to je odbijen zahtev tužene za njegovu naknadu i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković