Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u saobraćanoj nezgodi koja se desila 10.08.2017. godine, sin tužilaca GG je pretrpeo povrede koje su kao posledicu imale opšte umanjenje radne sposobnosti od 57,5% odnosno gubitak profesionalne radne sposobnosti – ... od 100%. GG je preminuo ...2020. godine, za života se nije ženio i nije imao dece, pa su njegovi zakonski naslednici ovde tužioci kao njegovi roditelji. Sada pokojni GG je imao završenu osnovnu školu i dva razreda srednje poljoprivredne škole. Pre štetnog događaja sin tužilaca je radio kao ... na prekookenskim brodovima i ... u ..., a poslednji ugovor datira zaključno sa 09.10.2016. godine. GG je nakon nezgode ponovo aplicirao za posao na brodovima ali nije primljen.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan, nalazeći da tužioci nisu dokazali osnov svog potraživanja i visinu. Ovakav stav su zauzeli iz razloga što tužiocu u toku postupka, a na kojima je bio teret dokazivanja, nisu dokazali da bi pokojni GG u spornom periodu, a nakon povređivanja bio radno angažovan na prekookeanskim brodovima na poslovima ... ili pomoćnika ..., niti su dostavili dokaz da je pokojni GG imao zaključen ugovor o radnom angažovanju za sporni period po kom osnovu bi se moglo utvrđivati koliko bi on pretpostavljenu zaradu u tom periodu mogao da ostvari.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno odbili tužbeni zahtev tužilaca kao neosnovan.

Odredbom člana 154. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Prema članu 155. istog zakona propisano je da je šteta umanjenje nečije imovine ili sprečavanje njenog povećanja, kao i nanošenje drugom fizičkog ili psihičkog bola, a članom 195. stav 1. ovog zakona propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je, između ostalog, da mu naknadi i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja.

Tužioci u ovoj pravnoj stvari potražuju naknadu materijalne štete koju je pretrpeo njihov sin, sada pokojni GG zbog nemogućnosti obavljanja poslova ... . Međutim u konkretnom slučaju tužioci nisu dokazali da bi pokojni GG u spornom periodu, a nakon povređivanja bio radno angažovan na poslovima ..., koje je obavljao pre nezgode niti su dokazali da je njihov sin imao završenu stručnu spremu potrebnu za obavljanje poslova ..., niti su dostavili dokaz da je imao zaključen ugovor o takvom radnom angažovanju. Stoga, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da tužioci nisu dokazali osnov svog potraživanja i njegovu visinu. Revizijskim navodima kojima se ukazuje da je pokojni GG bio mlad čovek i da nije doživeo saobraćajnu nezgodu nastavio bi da radi na prekookeanskim brodovima prema redovnom toku stvari, ukazujući na smanjenje radne sposobnosti sina, osporava se činjenično stanje što ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković