.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 243/2014
26.03.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.G., zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.G., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv.br.2048/13 od 16.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1681/13 od 03.06.2013. godine, u sednici veća održanoj dana 26.03.2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog M.G., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.2048/13 od 16.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1681/13 od 03.06.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.2048/13 od 16.05.2013. godine, odbijen je zahtev za primenu Zakona o amnestiji osuđenog M.G., koji je zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ i krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet meseci i 15 dana, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br.4144/10 od 10.05.2011. godine, koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.2783/11 od 06.03.2012. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1681/13 od 03.06.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba osuđenog M.G., izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br.2048/13 od 16.05.2013. godine.
Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu Kv br. 2048/13 od 16.05.2013. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1681/13 od 03.06.2013. godine, okrivljeni M.G. je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti sa obrazloženjem da ni prvostepeno ni drugostepeno rešenje ne sadrži konkretne zakonske odredbe na osnovu kojih je sud utvrdio da okrivljeni nije stekao pravo na brisanje osude već je samo dat zaključak suda da uslovi ne postoje iako je po stavu okrivljenog to pravo stekao pre stupanja na snagu Zakona o amnestiji, tačnije 2004. godine, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji a navedena rešenja preinači u smislu navoda zahteva.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti potpisao sam okrivljeni i da iz sadržine zahteva proizilazi da je zahtev podneo okrivljeni, za šta po zakonu nema ovlašćenja, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev okrivljenog M.G., u smislu navedene zakonske odredbe, nedozvoljen.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća, sudija
Zorica Stojković,s.r. Nevenka Važić,s.r.
