Istom presudom, određeno je da se okrivljeni M.K. proteruje sa teritorije Republike Srbije za vreme od 10 godina. Okrivljeni je obavezan i da na ime paušala plati iznos od 30.000,00 dinara, te da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 242.710,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.2184/12 od 16.01.2013. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, okrivljenog M.K. i njegovog branioca, te branilaca ostalih okrivljenih, a presuda Višeg suda u Nišu K br.45/11 od 21.11.2011. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.K. – advokat Z.S., zbog povrede odredaba ZKP i KZ, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. novog ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 58/2004... 76/10), povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. novog ZKP, te povrede odredaba člana 441. stav 4. novog ZKP, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da preinači pobijane presude u smislu navoda iz zahteva ili u pogledu odluke o troškovima postupka tako što će dosuditi troškove postupka ili da naloži drugostepenom sudu da odluči o žalbenim navodima koji se tiču troškova postupka u skladu važećom advokatskom tarifom.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, te povrede odredaba člana 441. stav 4. ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Pozivajući se na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. sada važećeg ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 45/13), odnosno iz člana 368. stav 1. tačka 10. ZKP koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda (''Službeni glasnik RS'' 58/2004... 76/10), branilac okrivljenog M.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnih dela nedozvoljenog nošenja oružja i sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje i pored nedostatka materijalnih dokaza, obzirom da oružje iz kog je okrivljeni navodno pucao nije pronađeno, kao ni čaure iz ovog oružja, te da u vezi sa tim i drugostepeni sud u svojoj presudi nije izneo nijedan razlog za svoju odluku, kojom je odbio žalbe okrivljenog i branioca kao neosnovane, na koji način je učinio iste povrede odredaba krivičnog postupka, te povrede zakona na štetu okrivljenog.

Međutim, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Kako je odredbom člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog zakonika, ocenjivati po odredbama ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 58/04 ... 76/10), to je Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ispitao i ocenio prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je važio u vreme njihovog donošenja.

Prema odredbi člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazima na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati.

Dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je zaključak o tome da je okrivljeni M.K. kritičnom prilikom kod sebe imao vatreno oružje – pištolj nepoznate marke, te iz ovog pištolja ispalio metak kako bi onemogućio oštećenom – službenom licu I.Ž., da spreči bekstvo okrivljenog D.J., zasnovao na iskazima kako oštećenog I.Ž., tako i svedoka – oštećenih M.P. i D.P. Dakle, prvostepena presuda je, suprotno navodima zahteva, zasnovana na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP može zasnovati, a Apelacioni sud u Nišu je, kao drugostepeni, u presudi Kž1 2184/12 od 16.01.2013. godine na strani 6 izneo jasne razloge zbog čega u ovom delu prihvata kao pravilne razloge koje je prvostepeni sud izneo u svojoj presudi, te zbog čega nalazi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je okrivljeni M.K. kritičnom prilikom nosio sa sobom vatreno oružje – pištolj, iz kog je i pucao, a na koji način je izvršio krivična dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i iz člana 322. stav 3. u vezi stava 2. KZ, na koje razloge upućuje i Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, zahtev branioca okrivljenog M.K., u delu u kojem se ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, odnosno iz člana 438. stav 2. tačka 1. novog ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i na učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 45/13) i s tim u vezi ističe da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne pogrešno primenio krivični zakon jer je okrivljenom kao otežavajuću okolnost koja je uticala na visinu odmerene kazne, cenio činjenicu da je strani državljanin.

Suprotno iznetim navodima zahteva, iz spisa predmeta se utvrđuje da je prvostepeni sud, prilikom odmeravanja kazne u odnosu na okrivljenog M.K., kao olakšavajuće okolnosti imao u vidu da je porodičan čovek, da je nezaposlen, i da je neosuđivan, pri čemu je konstatovao da otežavajućih okolnosti na strani ovog okrivljenog nije bilo, a koje okolnosti je Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, prihvatio kao pravilno utvrđene i cenjene.

Kako je, branilac okrivljenog na istu povredu krivičnog zakona ukazivao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, imajući u vidu da je Apelacioni sud u Nišu ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju presude Kž1 2184/12, na strani 8, izneo jasne razloge koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to Vrhovni kasacioni sud u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje i da je pobijanim presudama učinjena povreda odredaba člana 441. stav 4. ZKP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 45/13) i s tim u vezi ističe da je prvostepeni sud učinio povredu odredaba članova 195. i 196. ZKP koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude (''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10).

Pozivajući se na ovu povredu, branilac u zahtevu navodi da je prvostepeni sud, prilikom donošenja pobijane presude, bio dužan da na osnovu člana 196. stav 4. ranije važećeg ZKP, donese odluku da troškovi krivičnog postupka, kao i nužni izdaci i nagrada za branioca po službenoj dužnosti, padaju na teret budžetskih sredstava prema važećoj advokatskoj tarifi, i to za svaku preduzetu radnju, što je propustio da učini, te da Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, u vezi sa žalbenim navodima koji se odnose na odluku o troškovima postupka, nije izneo nikakvo obrazloženje, na koji način je učinio istu povredu zakona.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da navodi zahteva ni u ovom delu nisu osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 196. stav 1. ZKP, koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude, propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim – izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, a stavom 3. istog člana, propisano je da će sud, u presudi kojom je više okrivljenih oglašeno krivim, odrediti koliki će deo troškova snositi svaki od njih, a ako to nije moguće, osudiće sve okrivljene da solidarno snose troškove, dok će plaćanje paušalnog iznosa odrediti za svakog okrivljenog posebno, dok je stavom 4. propisano da sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava.

Dakle, kada sud okrivljenog oglasi krivim, nije ovlašćen da odluči da troškovi padaju na teret budžetskih sredstava, osim u slučaju kada na osnovu objektivno utvrđenih činjenica o imovnom stanju okrivljenog i njegovih eventualnih obaveza za izdržavanje lica koje je dužan da izdržava, utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 196. stav 4. ZKP za oslobođenje okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Stoga su neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je prvostepeni sud u konkretnom slučaju bio dužan da donese odluku da troškovi krivičnog postupka, kao i nužni izdaci nagrada za branioca, padnu na teret budžetskih sredstava, te da su pobijanim presudama učinjene povrede odredaba člana 441. stav 4. sada važećeg ZKP.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. je, po oceni ovoga suda, nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva ističe da su razlozi izneti u prvostepenoj presudi nejasni, te da je odluka o krivici okrivljenog M.K. zasnovana na protivrečnim iskazima svedoka, dakle, ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13).

Odredbom člana 484. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 45/13), propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog njegovog podnošenja (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tačka 1. do 3. i člana 441. st. 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ograničeno je u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Kako se navedenim navodima zahteva ukazuje na povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Najzad, zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu u kojem se ukazuje da su postupanjem prvostepenog i drugostepenog suda povređena prava okrivljenog na suđenje u razumnom roku, odbačen je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP.

Prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 .., 45/13), zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2. i 3. Zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nema propisan sadržaj (član 484. ZKP).

Kako je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti po zakonskom osnovu propisanom u članu 485. stav 1. tačka 3. ZKP, a uz isti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i sloboda okrivljenog, to podneti zahtev nema propisani sadržaj, zbog čega je u ovom delu odbačen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci, a na osnovu odredaba člana 490. i 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu odredaba članova 487. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP u vezi sa članom 484. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.