Branilac okrivljenog N.A. – advokat M.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 br.5374/13 od 15.01.2014. godine, zbog ''pogrešne primene zakona'', s tim što iz obrazloženja proizlazi da je zahtev podneo zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP, te povreda zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, kao i zbog povreda odredaba člana 23. Zakona o uređenju sudova, člana 243. stav 5. ZKP, člana 33. stav 1. ZKP i člana 428. stav 6. ZKP, sa predlogom da se pobijano rešenje preinači tako što će Vrhovni kasacioni sud odbaciti optužnicu Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt br.2178/07 od 22.07.2013. godine kao nedozvoljenu jer je podneta od strane neovlašćenog tužioca, te odbiti zahtev za spajanje krivičnih postupaka Višeg suda u Beogradu K br.783/10 i K br.686/13, ili tako što će obustaviti krivični postupak Višeg suda u Beogradu K br.686/13 u odnosu na okrivljenog N.A.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 7) ZKP i na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog N.A. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je optužnica Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt br.2178/07 od 22.07.2013. godine, kojom je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u pomaganju iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa članom 35. KZ u produženom trajanju – u vezi sa članom 61. KZ, podneta od strane neovlašćenog tužioca, imajući u vidu visinu propisane kazne za ovo krivično delo.

Izneti navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 14. Zakona o javnom tužilaštvu, propisano je da se stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim kada zakonom nije drukčije određeno.

Odredbom člana 7. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, koji je stupio na snagu 26.11.2013. godine, propisano je da se član 23. Zakona o uređenju sudova menja tako što se određuje da je viši sud u prvom stepenu nadležan da, između ostalog, sudi za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, iz kojih jasno proizilazi da se stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda i da je za krivično delo iz člana 234. stav 3. KZ, koje je okrivljenom N.A. predmetnom optužnicom stavljeno na teret stvarno nadležan Viši sud u Beogradu, to su navodi zahteva branioca okrivljenog – da Viši javni tužilac u Beogradu nije ovlašćeni tužilac za podnošenje i zastupanje optužnice protiv okrivljenog N.A. zbog krivičnog dela iz člana 234. stav 3. KZ, ocenjeni neosnovanim.

Na istu povredu odredaba krivičnog postupka, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv br.4430/13 (K 686/13) od 15.10.2013. godine, koje žalbene navode je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ocenio neosnovanim, i o tome, na strani 2 i 3 rešenja Kž2 br.5374/13 od 15.01.2014. godine izneo u svemu jasne razloge, koje i ovaj sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, u delu u kojem se ukazuje da je pravnosnažno rešenje doneto uz bitne povrede odredaba iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u konkretnom slučaju učinjena povreda pravila ''ne bis in idem'', obzirom da u odnosu na krivično delo koje je tačkom 3 predmetne optužnice stavljeno na teret okrivljenom N.A., već teče krivični postupak pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K br.787/10 po tački 2 optužnice broj Kt 2178/07 od 26.05.2008. godine.

Pravilo ''ne bis in idem'' propisano je odredbom člana 4. ZKP, kojom je određeno da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Dakle, o povredi ovog pravila, može se govoriti samo u situaciji kada je u odnosu na neko lice već pravnosnažno doneta odluka u vezi sa istim krivičnim delom, pa kako se zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret u toku krivični postupak pred istim sudom, po tački 2 druge optužnice, a ne da se radi o pravnosnažno okončanom postupku, to je očigledno da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede pravila ''ne bis in idem'', kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.A.

Najzad, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i ističe da radnje koje su predmetnom optužnicom stavljene na teret okrivljenom N.A. nisu krivično delo, te da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koje je okrivljenom N.A. predmetnom optužnicom stavljeno na teret, nije postojalo u vreme preduzimanja inkriminisanih radnji, imajući u vidu da je odredba člana 234. KZ stupila na snagu 15.04.2013. godine, odnosno 9 godina nakon izvršenja krivičnog dela, te da se u konkretnom slučaju odredba člana 234. KZ ni ne može primeniti obzirom da između ove odredbe i odredbe člana 359. KZ (odnosno krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, koje je inicijalnom optužnicom okrivljenom stavljeno na teret) ne postoji pravni kontinuitet.

U vezi sa tim, branilac okrivljenog ističe da odgovorno lice, prema odredbi člana 234. KZ, nema službeni položaj, te da samim tim krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica ne predstavlja krivično delo protiv službene dužnosti, a što je jedan od bitnih elemenata krivičnog dela iz člana 359. KZ, te da za postojanje krivičnog dela iz člana 359. KZ nije potrebno da pribavljena korist bude i protivpravna, dok protivpravnost, s druge strane, predstavlja jedno od bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 234. KZ.

Međutim, izloženi navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ni u ovom delu ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da izvršilac krivičnog dela zloupotreba službenog položaja može biti službeno ili odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog.

Dakle, učinilac krivičnog dela iz člana 359. KZ može imati svojstvo službenog ili svojstvo odgovornog lica. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 24.12.2012. godine, objavljenim u ''Službenom glasniku RS'', broj 121/2012, krivično delo zloupotreba službenog položaja je ''podeljeno'' u dva krivična dela. Pri tome, deoba je izvršena prema svojstvu učinioca i ovlašćenjima koja im pripadaju, i to na krivično delo zloupotreba službenog položaja kažnjivo po članu 359. KZ i krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica kažnjivo po članu 234. KZ.

Krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ izmenjeno je samo utoliko što su u delu odredbe stava 1. brisane reči ''ili odgovorno'', te od navedenih izmena izvršilac ovog krivičnog dela može biti samo službeno lice. Istovremeno, odredbe koje se odnose na zloupotrebu položaja i krivicu odgovornog lica, ovim izmenama izdvojene su u posebno krivično delo – krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. KZ, čiji je zaštitni objekat privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, pri čemu je radnja krivičnog dela ostala neizmenjena.

Dakle, navedenim izmenama, u Krivični zakonik je uneto krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, koje zadržava jasan kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba službenog položaja u slučaju da se kao izvršilac javlja odgovorno lice. Uvođenje krivičnog dela iz člana 234. KZ je posledica potrebe da se napravi razlika između odgovornog i službenog lica, jer je krivično delo iz člana 359. KZ u potpunosti izjednačavalo službeno i odgovorno lice, iako su imali različita ovlašćenja, u različitim oblastima.

Kako krivično delo iz člana 234. KZ, i pored navedenih razlika, u svom zakonskom opisu ima ista obeležja kao i krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ, i to pre svega radnju izvršenja, to je jasno da navedenim izmenama nije izvršena dekriminalizacija zloupotrebe položaja službenog lica, već je samo sužena kriminalna zona u odnosu na ranije odredbe.

Stoga se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.A. u delu u kojem se ukazuje da između odredbe člana 359. KZ, koja je važila do 15.04.2013. godine, i odredbe člana 234. KZ, koja je stupila na snagu 15.04.2013. godine, ne postoji pravni kontinuitet inkriminacije i da se radi o potpuno novom krivičnom delu.

S tim u vezi, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da je za postojanje krivičnog dela iz člana 234. KZ nužno da je pribavljena imovinska korist protivpravna, dok za postojanje krivičnog dela iz člana 359. KZ protivpravnost pribavljene imovinske koristi nije potrebna, a što prema stavu branioca takođe ukazuje da je krivično delo iz člana 234. KZ novo krivično delo i da nema kontinuitet inkriminacije sa krivičnim delom iz člana 359. KZ. Činjenica da je imovinska korist u članu 234. KZ opredeljena kao protivpravna, doprinosi samo preciznosti norme, obzirom da je imovinska korist i pre izmena Krivičnog zakonika morala biti protivpravna, jer je protivpravnost obeležje opšteg pojma krivičnog dela.

Žalbom branioca okrivljenog N.A. ukazivano je i na ovu povredu krivičnog zakona, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, o tome izneo jasne razloge na strani 3 rešenja Kž2 br.5374/13 od 15.01.2014. godine kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog, koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, i upućuje.

Zahtev branioca okrivljenog N.A. u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu ukazuje na povrede odredaba člana 23. Zakona o uređenju sudova, zatim na povrede odredaba člana 243. stav 5. ZKP, člana 33. stav 1. ZKP, i člana 428. stav 6. ZKP, koje povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca, shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP), na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva pravnosnažno rešenje pobija zbog povreda koje nisu taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci presude, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                        Predrag Gligorijević, s.r.