O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu K 18/12 od 28.12.2012. godine, u delu izreke pod I, okrivljeni M.N., B.M., V.R. i S.J. oglašeni su krivim da su izvršili krivična dela: okrivljeni M.N. i V.R. po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ i krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ; okrivljeni S.J. krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ i krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ i okrivljeni B.M. krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i 1. KZ i krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ.

Za navedena krivična dela prvostepeni sud je okrivljenima utvrdio pojedinačne kazne zatvora: okrivljenom M.N. za krivično delo iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ u trajanju od 10 godina, za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ u trajanju od pet godina, a za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ u trajanju od 37 godina; okrivljenom B.M. za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. i 2. u KZ u trajanju od četiri godine, a za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ u trajanju od 37 godina; okrivljenom V.R. za krivično delo iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ u trajanju od pet godina, za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ u trajanju od pet godina, za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ u trajanju od 35 godina; okrivljenom S.J. za krivično delo iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ u trajanju od pet godina, a za krivično delo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ u trajanju od 35 godina, te je okrivljene osudio na jedinstvene kazne zatvora: okrivljenog M.N. u trajanju od 40 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne; okrivljenog V.R. u trajanju od 40 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne; okrivljenog B.M. u trajanju od 40 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne i okrivljenog S.J. u trajanju od 38 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne.

Istom presudom od okrivljenog V.R. trajno je oduzeto vatreno oružje i eksploziv, koje je bliže navedeno u izreci prvostepene presude, a za koje je određeno da će biti uništeno.

Vezano za izreku pod I, prvostepeni sud je okrivljene M.N., B.M., V.R. i S.J. obavezao da sudu plate troškove krivičnog postupka, u iznosima o kojima će biti odlučeno posebnim odlukama, kao i paušal u iznosu od po 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, dok je oštećena G.S., radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Istom presudom, u delu izreke pod II, okrivljeni B.M. je, na osnovu člana 355. tačka 2. ZKP-a, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2033/13 od 25.11.2013. godine, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog V.R., okrivljenog B.M., branioca okrivljenog M.N., branioca okrivljenog V.R., branioca okrivljenog S.J. i branioca okrivljenog B.M., a povodom žalbi okrivljenog M.N. i okrivljenog S.J. i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu K 18/12 od 28.12.2012. godine u delu izreke pod I, u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenom M.N., okrivljenom V.R., okrivljenom S.J. i okrivljenom B.M., za krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ, okrivljenom M.N., okrivljenom V.R. i okrivljenom S.J. za po jedno krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 1. KZ, okrivljenom M.N. i okrivljenom V.R. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija u saizvršilaštvu iz člana 348. stav 4. u vezi stava 3. u vezi stava 1. i 2. u vezi člana 33. KZ, a okrivljenom B.M. za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 2. i 1. KZ, za koja su oglašeni krivim prvostepenom presudom, zadržao pojedinačne kazne zatvora utvrđene u prvostepenoj presudi kao pravilne i okrivljene osudio na jedinstvene kazne zatvora i to: okrivljenog M.N. u trajanju od 37 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne; okrivljenog B.M. u trajanju od 37 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne; okrivljenog V.R. u trajanju od 35 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne i okrivljenog S.J. u trajanju od 35 godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 18.12.2011. godine do upućivanja u ustanovu za izdržavanje kazne, dok su žalbe okrivljenog V.R., okrivljenog B.M., branioca okrivljenih u ostalom delu, kao i žalbe Višeg javnog tužioca u Kraljevu, okrivljenog M.N. i okrivljenog S.J. odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Zahteve za zaštitu zakonitosti su Vrhovnom kasacionom sudu podneli:

- branilac okrivljenog V.R., advokat D.B., protiv navedenih pravnosnažnih presuda „zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 2. ZKP-a“, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

- branilac okrivljenog S.J., advokat J.Č., protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2033/13 od 25.11.2013. godine, zbog „povrede zakona“, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijanu drugostepenu presudu ukine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje;

- okrivljeni V.R., protiv navedenih pravnosnažnih presuda, bez označavanja zakonskih razloga predviđenih članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud predmet uputi Višem sudu u Kraljevu na ponavljanje prvostepenog postupka;

- okrivljeni B.M., protiv navedenih pravnosnažnih presuda, bez označavanja zakonskih razloga, predviđenih članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te bez konkretnog predloga Vrhovnom kasacionom sudu u pogledu buduće odluke i

- branioci okrivljenih B.M., advokati M.I. i N.Š., protiv navedenih pravnosnažnih presuda zbog povrede odredbe člana 438. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a“, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane pravnosnažne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primeraka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. i branioca okrivljenog S.J. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih V.R. i S.J., nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti: - branioca okrivljenog V.R., advokata D.B. i - branioca okrivljenog S.J., advokata J.Č., su neosnovani.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti: - okrivljenog V.R. i - okrivljenog B.M. su nedozvoljeni.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.M., advokata M.I. i N.Š., je neblagovremen.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R., advokata D.B. i branioca okrivljenog S.J., advokata J.Č., pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede zakona navodima da su optužnica javnog tužioca i izreka prvostepene presude pošli od svih bitnih objektivnih elemenata krivičnog dela otmica iz člana 134. KZ, a nakon izvedenog dokaznog postupka umesto da krivični postupak bude okončan osudom za kvalifikovani oblik istog krivičnog dela - otmica, koje podrazumeva lišenje života otetog lica, isti se bez valjanih argumenata „pretvara“ u osuđujuću presudu za krivično delo ubistvo iz člana 114. KZ. Takođe, branilac okrivljenog V.R., dalje u zahtevu, navodi da je u samoj optužnici javnog tužioca navedeno da je namera okrivljenih bila da otmu S.S. i da od njegove porodice zatraže otkup u iznosu od 300.000,00 eura, a prema stavu odbrane, na toj nameri se svest i volja okrivljenog V.R. apsolutno i zaustavlja. Ni jednim dokazom nije potvrđena i dokazana njegova svest i želja da se S.S. liši života, te je nejasno gde namera za izvršenje krivičnog dela otmica iz člana 134. „prelazi“ u krivično delo ubistvo iz člana 114. KZ, posebno kada se ima u vidu okolnost da okrivljeni V.R. i okrivljeni S.J. nisu bili na licu mesta kada je S.S. lišen života.

Pored toga, branilac okrivljenog S.J., navodi da je okrivljeni S.J. bio daleko od Vrnjačke Banje i bez mogućnosti da utiče na dešavanja tamo i na ponašanje okrivljenih koji su bili na mestu predmetnog događaja.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi, da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, stav I tačka 3 iznete prvostepene presude, pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela, za koje su okrivljeni V.R. i S.J. oglašeni krivim u redovnom krivičnom postupku, stav I tačka 3 izreke prvostepene presude proizlazi postojanje svih zakonom propisanih bitnih obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ. Predmetno delo su izvršili okrivljeni M.N., B.M., V.R. i S.J., po prethodnom dogovoru da oštećenog S.S. liše života iz koristoljublja. Okrivljeni su se dogovorili da delo izvrše tako što će oteti oštećenog S.S. za koga su znali da je vlasnik preduzeća „G.“ u V.B. i da će radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi od njegove porodice tražiti otkup, a da će oštećenog S.S. lišiti života. Delo su okrivljeni izvršili zajedničkim delovanjem na način, u vreme i na mestu kako je to navedeno u dispozitivu optužnice javnog tužioca i izreci prvostepene presude, pri čemu je svako od okrivljenih imao svoj zadatak i zaduženje. Iz izvedenih dokaza je, nesumnjivo utvrđeno da je kod okrivljenih postojao umišljaj u odnosu na lišenje života oštećenog S.S., te se u njihovim radnjama stiču sva bitna obeležja krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ, dakle kod okrivljenih u odnosu na smrt oštećenog S.S. nije postojao nehat u kom slučaju bi se u njihovim radnjama sticala bitna obeležja krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 5. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, na koju povredu se suštinski, bez numeričkog označavanja, ukazuje zahtevima branilaca okrivljenog V.R. i okrivljenog S.J., te su suprotni navodi u zahtevima njihovih branilaca ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.R. se ukazuje da nema dokaza da su se okrivljeni zaista udružili u grupu koju je organizovao okrivljeni M.N., a posebno nema dokaza da su planirali izvršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora u trajanju od 20 godina ili u trajanju od 30 do 40 godina.

Branilac okrivljenog S.J. navodi u podnetom zahtevu da nema dovoljno dokaza koji bi opravdali stav javnog tužioca prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, kako to definiše član 112. stav 35. KZ.

Međutim, ovim navodima, u zahtevima branilaca okrivljenih V.R. i S.J., se očigledno ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odredbu člana 440. ZKP-a, koja povreda nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, te o ovim navodima zahteva Vrhovni kasacioni sud nije odlučivao.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti okrivljenog V.R. i okrivljenog B.M. su nedozvoljeni.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ZKP-u.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP-a predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenice da su u konkretnom slučaju okrivljeni V.R. i okrivljeni B.M. zahteve za zaštitu zakonitosti podneli lično, na šta po Zakoniku o krivičnom postupku nemaju ovlašćenje, Vrhovni kasacioni sud je našao da su ovi zahtevi nedozvoljeni, te ih je odbacio.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog B.M., advokata M.I. i N.Š. je neblagovremen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, propisano je da zbog povreda tog Zakonika iz člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP-a, u činjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s`obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP-a kojom su prava branioca limitirana pravima okrivljenog.

Iz spisa predmeta, povratnice na ime okrivljenog B.M., proizlazi da je okrivljeni pravnosnažnu odluku - presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2033/13 od 25.11.2013. godine primio lično 07.04.2014. godine, a iz prijemnog pečata Višeg suda u Kraljevu proizlazi da je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda podnet 08.05.2014. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana, iz člana 485. stav 4. ZKP-a, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je Vrhovni kasacioni sud isti zahtev odbacio kao neblagovremen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, člana 491. stav 1. ZKP-a, člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, te člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                       Dragiša Đorđević, s.r.