U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. navedenog člana, na koju se revizijom ukazuje, jer je izreka presude jasna i razumljiva, a pobijana odluka sadrži jasne i potpune razloge o odlučnim činjenicama koji nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog i radila je na radnom mestu referenta prevoznih isprava. Rešenjem tuženog broj 410/1 od 25.06.2010. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu, s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom, zbog organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog. Naime, na osnovu odluke Upravnog odbora tuženog od 25.01.2010. godine, tuženi je doneo odluku o utvrđivanju tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, te je utvrđeno da na dan 25.01.2010. godine tuženi ima ukupno 358 zaposlenih, a da je 120 višak. Tuženi je doneo Program za rešavanje viška zaposlenih, u kome je pored ostalog navedeno da je osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih uspešnost u radu, a predviđeni su i dopunski kriterijumi. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 10.03.2010. godine je predvideo da na poslovima referenta prevoznih isprava ima tri izvršioca, dok je Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 20.05.2010. godine za poslove referenta prevoznih isprava predviđen jedan izvršilac. Odlukom Upravnog odbora tuženog od 21.06.2010. godine usvojen je Program rešavanja viška zaposlenih kod tuženog, a o kojem predlogu programa je tuženi obavestio sindikate. Na radnom mestu referent prevoznih isprava, broj izvršilaca je smanjen sa tri na jedan, tako da je na radnom mestu referenta prevoznih isprava ostala da radi M.B., koja je u vreme utvrđivanja viška zaposlenih obavljala funkciju sindikalnog predstavnika, tako da kriterijumi za ocenu zaposlenih nisu primenjivani u konkretnom slučaju. Tuženi nije bio u mogućnosti da tužilji obezbedi neko od prava propisanih zakonom, odnosno nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na drugo radno mesto, zbog čega je proglašena tehnološkim viškom i tuženi joj je isplatio otpremninu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 25.06.2010. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 25.06.2010. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je obrazovan otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 9. Zakona o radu, jer je kod tuženog poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je i donet Program za rešavanje viška zaposlenih, a novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 20.05.2010. godine predviđen je jedan izvršilac za poslove referenta prevoznih isprava. Kako je nesumnjivo utvrđeno da je u tom periodu zaposlena M.B. obavljala funkciju sindikalnog predstavnika, te da je na poslovima referenta prevoznih isprava u skladu sa novim Pravilnikom o organizaciji i sitematizaciji poslova predviđen jedan izvršilac, zaposlenoj M.B. nije mogao biti otkazan ugovor o radu, niti su primenjeni kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, pa kako nije bilo mogućnosti da tužilja bude raspoređena na drugo radno mesto proglašena je tehnološkim viškom i tuženi joj je isplatio otpremninu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u kojima se ističe da tuženi nije izvršio bodovanje, ocenjivanje i rangiranje tužilje, pa je usled toga tužilji nezakonito otkazan ugovor o radu. U konkretnom slučaju, na osnovu Programa za rešavanje viška zaposlenih i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta broj izvršilaca na radnom mestu na kojem je tužilja radila je smanjen sa tri na jedan, pri čemu je jedan od izvršilaca M.B., koja je u to vreme obavljala funkciju sidnikalnog predstavnika. Odredbom člana 188. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opšitim aktom i ugovorom o radu i to između ostalog, imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Imajući u vidu da je zaposlena M.B. u tom periodu obavljala funkciju sindikalnog predstavnika i bila raspoređena na radnom mestu referenta prevoznih isprava, to nisu ni mogli biti primenjeni kriterijumi, s obzirom da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu imenovanog ili izabranog sindikalnog prestavnika, zbog čega je odluka o prestanku radnog odnosa zakonita. Naime, od tri izvršioca na radnom mestu referent prevoznih isprava, jedan je uživao zaštitu od otkaza ugovora o radu u smislu člana 188. Zakona o radu pa se u takvoj situaciji ta posebna zakonom ustanovljena zaštita pokazuje kao kriterijum koji je opredelio za čijim radom prestaje potreba, bez primene drugih kriterijuma, tako da je tužilja tužilji zakonito otkazala ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.

Na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.