U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.M. iz K., čiji je punomoćnik M.K., advokat iz K., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, Policijska uprava u Kragujevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3535/14 od 22.01.2015. godine, u sednici održanoj 23.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3535/14 od 22.01.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3535/14 od 22.01.2015. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 2383/13 od 21.05.2014. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime razlike neisplaćene naknade zarade po osnovu korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva isplati ukupno 9.156,62 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a materijalno pravo je pravilno primenjeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tužene zaposlen kao policajac i u spornom periodu mu tužena za vreme korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odustva, nije isplaćivala zaradu u punom iznosu, već je ista bila umanjena za 10% u odnosu na zaradu u periodu kada je radio. Visina razlike zarade za sporni period utvrđena je veštačenjem od strane veštaka ekonomsko- finansijske struke. Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada pravo na naknadu plate za vreme korišćenja godišnjeg odmora i u toku privremene radne nesposobnosti prouzrokovane povredom koja je nastupila u vršenju ili povodom vršenja službe, u istom iznosu kao da je radio, u smislu člana 32. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, pravilno zaključujući da u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 32. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, jer je prema članu 9. stav 2. Pravilnika o platama zaposlenih kod tužene isključeno pravo zaposlenih na stimulativnu naknadu od 10% za vreme korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva.

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe člana 32. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika.

Naime, zaposlenima u MUP-u plate su uređene Pravilnikom o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kojim su utvrđeni osnovni i dodatni koeficijenti, pri čemu su osnovni koeficijenti razvrstani u 33 platna razreda prema poslovima radnog mesta, dok su dodatni koeficijenti utvrđeni prema statusu policijskih službenika. Ovim Pravilnikom je zaposlenima priznat i dodatak na platu u visini od 0,1% za svaku punu godinu penzijskog staža zbog rada pod posebnim uslovima, nezavisno od uvećanja od 0,4% priznato Zakonom o policiji. Za razliku od ovog Pravilnika, Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika u članu 24. – 31. na drugačiji način je regulisan dodatak na osnovnu platu državnih službenika za rad noću, rad na dan praznika koji nije radni dan, prekovremeni rad, opterećenost na poslu i za pripravnost, o čemu se odlučuje posebnim rešenjem.

Kako se zaposlenima kod tužene plata obračunava primenom koeficijenta propisanih Pravilnikom o platama zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, koji je bio donet u sprovođenju Zakona o policiji važećeg u spornom periodu, to proizlazi da ovaj Pravilnik ne predstavlja podzakonski akt u odnosu na Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, zbog čega nema mesta primeni tog Zakona prilikom obračuna naknade plate tužiocu za vreme odsustva sa rada – korišćenja godišnjeg odmora i plaćenog odsustva.

Imajući u vidu da tužilac nije uspeo u ovom revizijskom postupku, njegov zahtev za naknadu troškova tog postupka je odbijen na osnovu člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.