Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu 3Kž br. 171/15 od 02.09.2015. godine, zbog povrede krivičnog zakonika-člana 359. stav 1. u vezi sa članom 112. stav 3. tačka 3) i članom 234. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i presudom utvrdi da je Viši sud u Leskovcu presudom 3Kž br. 171/15 od 02.09.2015. godine povredio član 359. stav 1. u vezi sa članom 112. stav 3. tačka 3) KZ ili da navedenu presudu preinači zbog povrede člana 234. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okr. Z.K., adv. D.M., shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene (član 488. stav 2. ZKP) budući da nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanom drugostepenom presudom povređene odredbe člana 359. stav 1. u vezi sa članom 112. stav 3. tačka 3) i članom 234. stav 1. KZ, čime ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Optužnim aktom javnog tužioca i izrekom prvostepene presude Osnovnog suda u Leskovcu okr. Z.K. stavljeno je na teret da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, tako što je kao službeno lice, u svojstvu direktora M. š. u L., prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja pribavila drugom kakvu korist, i to M.K., sa kojom je, protivno odredbama člana 37. stav 1. Zakona o radu i člana 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dana 01.09.2008. godine zaključila ugovor o radu br. 669, a potom dana 01.09.2009. godine ugovor o radu br.887 na osnovu kojeg je M.K. zasnovala radni odnos na određeno vreme na radnom mestu nastavnika zdravstvene nege i bila u radnom odnosu na određeno vreme duže od 12 meseci.

Prema razlozima pobijane drugostepene presude (strana 4. stav drugi i treći), drugostepeni sud je zauzeo stanovište da je okr. Z.K. inkriminisane radnje preduzela u svojstvu odgovornog lica, a ne službenog lica kako je utvrđeno prvostepenom presudom i sledstveno tome, da su radnjama okrivljene ostvarena obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, pošto je, polazeći od odredaba Zakona o javnim službama (čl. 1. i 3, te čl. 16, 17. i 19.) prema kojima su prava i dužnosti direktora koji rukovodi ustanovom obrazovanja kao oblikom organizovanja delatnosti koja predstavlja javnu službu, izjednačena sa pravima i dužnostima direktora preduzeća, kao i od odredaba člana 112. stav 3. i 5. KZ koje određuju pojam službenog, odnosno odgovornog lica, zaključio da okrivljenoj u M. š. u kojoj je obavljala dužnost direktora, nije povereno vršenje javnih ovlašćenja.

Prednje pravno stanovište drugostepenog suda, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s pravom se osporava kao pogrešno u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, propisano je da se službenim licem smatra lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu.

Zakonom o javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 42/91, 71/94, 79/05), u članu 1. stav 1, propisano je da se javnom službom smatraju ustanove, preduzeća i drugi oblici organizovanja utvrđeni zakonom, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava građana, odnosno zadovoljavanje potreba građana i organizacija, kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u određenim oblastima. Odredbom člana 3. stav 1. istog zakona, određene su oblasti u kojima se osnivaju ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa, pa je između ostalih navedena oblast obrazovanja, a stavom 2. istog člana, propisano je da se delatnosti, odnosno poslovi u oblastima iz stava 1., kojima se ne obezbeđuje ostvarivanje zakonom utvrđenih prava i drugog zakonom utvrđenog interesa, ne obavljaju kao javne službe u smislu tog zakona.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (Službeni glasnik RS“ br. 62/03 ... 101/05) propisuje, u članu 5. stav 1, da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova u skladu sa ovim i posebnim zakonom, a u stavu 2. istog člana, da se na osnivanje i rad ustanove iz stava 1, primenjuju propisi o javnim službama. U članu 6. stav 1. istog zakona, propisano je da u ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju nastavnik, vaspitač, stručni saradnik, pomoćni nastavnik i drugo lice u skladu sa ovim i posebnim zakonom, dok je odredbom člana 58. stav 1, propisano da radom ustanove rukovodi direktor, čija je nadležnost i odgovornost za zakonitost rada i za uspešno obavljanje delatnosti ustanove određena u članu 61. tog zakona.

Zakon o srednjoj školi („Službeni glasnik RS“ br. 50/92 ...101/05) propisuje, u članu 1. stav 1, da je srednja škola ustanova za obavljanje delatnosti u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja, a u stavu 2. istog člana, da srednja škola obavlja obrazovno-vaspitnu delatnost ostvarivanjem nastavnog plana i programa.

Iz napred navedenog i citiranih propisa koji su bili na snazi u vreme izvršenja predmetnog dela, proizilazi da su inkriminisane radnje okrivljene preduzete u cilju zapošljavanja nastavnog kadra, čijim radom se ostvaruje obrazovno-vaspitna delatnost srednje škole kao javne službe, zbog čega su uslovi za zapošljavanje propisani posebnim zakonom (u konkretnom slučaju odredbama člana 122. tada važećeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kome je odgovarajući član 132. novog zakona koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine), dakle proizilazi da se radi o poslovima kojima se vrše toj ustanovi poverena javna ovlašćenja radi ostvarivanja zakonom utvrđenog javnog (opšteg) interesa i prava građana na obrazovanje i vaspitanje (član 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 11. Zakona o srednjoj školi). Samim tim, u obavljanju tih poslova okrivljena kao organ koji rukovodi radom i odgovara za zakonitost rada navedene ustanove, ima svojstvo službenog lica, u smislu člana 112. stav 3. tačka 3) KZ, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, a ne svojstvo odgovornog lica, kako pogrešno zaključuje drugostepeni sud, koje svojstvo u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ, ima u slučaju obavljanja poslova koji se ne odnose neposredno na obrazovno-vaspitnu delatnost ustanove, već su u smislu odredaba člana 3. stav 2. Zakona o javnim službama i člana 36. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u funkciji obavljanja te delatnosti i sa istom povezani, ali predstavljaju privredno poslovanje.

S prednjim u vezi, osnovano je ukazivanje u zahtevu da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da su radnjama okrivljene ostvarena obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 1. KZ, imajući u vidu upravo razliku u pogledu zaštitnog objekta, jer je zaštitni objekat krivičnog dela iz člana 359. KZ pravilno i zakonito vršenje dužnosti i ovlašćenja koja imaju određena fizička lica u pravnom licu, dok je zaštitni objekat krivičnog dela iz člana 234. KZ pravilno privredno poslovanje i imovina u tom poslovanju, zbog čega je ovo krivično delo svrstano u grupu krivičnih dela protiv privrede.

Sledstveno rečenom, osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, iz napred iznetih razloga, ukazuje da je drugostepeni sud preinačenjem prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i ocenom da su radnjama okrivljene za koje je optužena i oglašena krivom prvostepenom presudom ostvarena obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 1. KZ, povredio krivični zakon u korist okrivljene-odredbe člana 359. stav 1. u vezi sa članom 112. stav 3. tačka 3) i članom 234. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 490. i člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi sa članom 493. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan u pogledu istaknute povrede zakona učinjene drugostepenom presudom i s obzirom da je zahtev podnet na štetu okrivljene, samo utvrdio postojanje navedene povrede zakona ne dirajući u pravnosnažnu presudu.

Zapisničar-savetnik                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                            Janko Lazarević,s.r.