U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.L.1 iz B.P., čiji je punomoćnik L.P., advokat iz B.P., protiv tužene M.L. iz J., čiji je punomoćnik B.J., advokat iz J., radi izdržavanja i održavanja ličnih odnosa roditelja sa decom, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 154/15 od 18.06.2015. godine, u sednici održanoj 16.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 154/15 od 18.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P2 157/14 od 26.02.2015. godine, uređeno je održavanje ličnih odnosa tužioca sa maloletnom decom, D.2 i D.L.3, na taj način što će se u prva dva meseca počev od pravnosnažnosti presude deca viđati sa ocem dva puta mesečno, petkom - kada mal. D.2 ide pre podne u školu, po 1,5 sat vremena – počev od 13 časova i to u prostorijama Centra za socijalni rad J., a po proteku ovog roka od dva meseca, kada deca budu spremna da se odvoje od majke i prespavaju kod oca, sa njim će se viđati poslednjeg vikenda u mesecu počev od petka u 17 časova do nedelje u 18 časova, pola zimskog, prolećnog, letnjeg i jesenjeg raspusta, s tim što će prve godine prvu polovinu boraviti kod oca, a drugu polovinu kod majke i obrnuto, Novu godinu, Božić, Uskrs i rođendane dece – prve godine kod majke, druge kod oca i obrnuto, i to na taj način što će majka dovoditi decu a otac decu preuzimati i na isti način vraćati majci, u unapred određeno vreme, u centru grada J. ispred gradske fontane. Navedenom presudom tužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća iznos od po 15% od svoje mesečne zarade za svako dete, do 10.-tog u mesecu, počev od 13.03.2014. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Usvojena je i predložena privremena mera kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa dece sa ocem do pravnosnažnog okončanja ovog postupka i to svakog poslednjeg petka u mesecu po sat vremena, u prostorijama GCSR J., vodeći računa o smenama dece u vrtiću i školi. Ovom presudom tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 174.695,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 154/15 od 18.06.2015. godine, žalba tužene je delimično usvojena, a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju dece, tako što je obavezan da na ime izdržavanja maloletnog D.2 mesečno plaća po 22% od svoje zarade, a maloletne D.3 po 18% od svoje mesečne zarade (umesto dosuđenih po 15%) i to počev od 13.03.2014. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, s tim što će dospele obaveze platiti odjednom, a buduće do 10.-og u mesecu na ruke zakonskog zastupnika maloletne dece, a preinačena je i u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, U preostalom delu (odluka o uređenju ličnih odnosa i rešenje o privremenoj meri) prvostepena odluka je potvrđena, a zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz tačke 7, 8. i 9. istog stava, na koje se revizijom ukazuje, za šta je drugostepeni sud dao jasne, pravilne i potpune razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom takođe ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, brak parničnih stranaka razveden je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P2 2877/13 od 08.04.2014. godine, a kojom su i maloletna deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava majci – tuženoj M.L.. Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 652/13 od 14.02.2014. godine, u delu u kom je postala pravnosnažna, utvrđeno je da je 12.10.2013. godine tamo tuženi D.L.1 izvršio nasilje nad suprugom, tamo tužiljom M.L., nanošenjem teške telesne povrede, izazivanjem straha, pretnjom ubistvom i vređanjem, te da je izvršio nasilje i nad tamo tužiocima - maloletnim D.2 i D.L.3, tako što im je svojim ponašanjem prema majci ugrozio spokojstvo, pa je određena mera zaštite od nasilja u porodici – zabranom pristupa na kućnu adresu tužilaca i prilaska na kućnu adresu na 20 metara, kao i zabranom uznemiravanja supruge M. i približavanja na udaljenost manju od 20 metara. Utvrđeno je i da su parnične stranke sa maloletnom decom živeli u B.P. do oktobra 2013. godine, kada je tužena sa decom prešla da živi u J., u porodičnu kuću svojih roditelja. Maloletna deca su zdrava, uredna, negovana, bezbedna, zaštićena i prihvaćena u porodičnom okruženju, te su i društveno prihvaćena i uklopljena u socijalnu sredinu. Maloletni D.2 ima visok stepen savladavanja školskog gradiva, ali i dalje pokazuje otpor izazvan separacionim problemima, a izražava i negativan stav i ljutnju prema ocu što je tukao majku, te odbija i da razgovara o tome. Za razliku od njega, maloletna D.3 je u vrtiću prevladala separacione teškoće, bolje sarađuje, u komunikaciji je neposrednija i otvorenija, a prihvata i kontakte sa ocem i dedom i babom po ocu.

Tužilac je rođen ... godine, završio je srednju školu, zaposlen je i ostvaruje mesečnu zaradu od 50.000,0 do 55.000,00 dinara mesečno. Živi u B.P. u porodičnoj kući svojih roditelja, gde koristi sprat kuće. Roditelji tužioca su zdravi i radno sposobni, ali su nezaposleni, s tim što je otac tužioca po zanimanju stolar i povremeno radi privatno. Oboje tužiocu pružaju punu podršku i pomoć. Troškove režije i ishrane ove porodice, u visini od 30.000,00 dinara mesečno snose tužilac i njegova sestra, koja je zaposlena i ostvaruje prihod od 20.000,00 dinara mesečno. Tužilac ima obavezu vraćanja kredita u visini od 19.000,00 dinara mesečno, za dolazak kolima do J. potrbno mu je 7.000,00 dinara. Nije sklopio drugu bračnu ili vanbračnu zajednicu i nema obavezu izdržavanja drugih lica osim svoje maloletne dece.

Tužena je rođena ... godine, završila je srednju školu i trenutno je zaposlena i ostvaruje mesečni prihod od 22.000,00 dinara mesečno. Od prekida bračne zajednice živi u J. u stanu svoje majke. Mesečno snosi troškove komunalnih usluga i utrošene električne energije, koji leti iznose oko 10.000,00, a zimi oko 15.000,00 dinara, troškove ishrane dece koji dnevno iznose 300,00 do 500,00 dinara, kao i troškove higijene, obuće i odeće koji za svo troje iznose oko 10.000,00 dinara mesečno. Za troškove školovanja maloletnog D.2 (… razred osnovne škole), mesečno je potrebno prosečno oko 4.000,00 dinara a maloletne D.3 (pohađa …. ustanovu) prosečno oko 2.000,00 dinara mesečno.

Utvrđeno je i da je tužilac D.L.1 društvena osoba, sposoban za empatiju, lako uspostavlja komunikaciju, emotivno je vezan za decu, koju nije video od oktobra 2013. godine. Kod njega nisu uočene psihopatološke tendencije u strukturi ličnosti, svestan je problema koje je izazvao nasiljem i kaje se, te je spreman na saradnju sa tuženom, kao i na ustupke, radi zadovoljenja interesa dece. Tužilac poseduje roditeljske sposobnosti, prepoznaje razvojne potrebe i afinitete svoje dece. Tužena je uspešno prevladala negativno iskustvo vezano za nasilje u porodici. Prepoznaje potrebe svoje dece, koje zadovoljava na adekvatan način, uz postavljanje jasnih granica i pravilno usmeravanje njihovog ponašanja.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno primenjeno materijalno pravo iz člana 272. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), prilikom određivanja modela održavanja ličnih odnosa dece sa ocem, kao roditeljem sa kojim deca ne žive, pri čemu je pravilno i adaptacioni period utvrđen u trajanju od dva meseca.

Maloletna deca poverena su na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, ovde tuženoj. Roditeljsko pravo jeste lično pravo roditelja, ali se vrši isključivo u najboljem interesu dece. Prava i dužnosti koje čine sadržinu roditeljskog prava vrši roditelj kome je dete povereno, ali se time drugi roditelj, koji ne živi sa decom, ne sme lišiti roditeljskog prava (osim ukoliko to nije urađeno u sudskom ili drugom postupku).

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. U ovoj pravnoj stvari utvrđeno je da u oktobru 2013. godine jeste došlo do nasilja u porodici, koje je tužilac izvršio nad tužiljom, a ovakvim ponašanjem prema supruzi – majci dece, došlo je i do nasilja i nad njima, u vidu ugrožavanjem njihovog spokojstva. Nakon ovog događaja tužena je sa decom napustila zajednicu života sa tužiocem i preselila se u J., zbog čega od tada maloletna deca nisu ostvarivala kontakt sa svojim ocem – ovde tužiocem. Imajući ovo u vidu, ali i utvrđen karakter tužioca, kao i njegovo ponašanje i stav prema izvršenom činu nasilja nakon ovog događaja, te spremnost na saradnju i ustupke tuženoj u interesu dece, emotivan odnos prema deci, kao i prepoznavanje i razumevanje njihovih potreba, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno pobijanom odlukom, ocenjeno mišljenje stručne ustanove – Centra za socijalni rad, kada je određen adaptacioni period u trajanju od dva meseca u kome će se deca sa ocem viđati jednom mesečno u trajanju od 1,5 sat, u prostorijama Centra za socijalni rad, a širi obim ovog prava za maloletnu decu i oca – tužioca, određen je po isteku ovog perioda, a po modelu određenom pobijanom odlukom.

Adaptacioni period od dva meseca predstavlja adekvatan period u kome se maloletna deca mogu privići na svog oca, da bi po njegovom isteku mogli da održavaju sa njim lične kontakte i u dužem vremenskom trajanju, a radi ostvarivanja emotivne i psihološke veze koju deca moraju da imaju sa oba roditelja, bez obzira kome su poverena radi vršenja roditeljskog prava.

Suprotno navodima revizije, sudovi su okolnost da je tužilac izvršio nasilje u porodici pravilno cenili i u skladu sa tim i utvrdili način održavanja ličnih kontakata dece sa ocem, koji je u njihovom najboljem interesu. Prilikom odlučivanja o ovom delu zahteva, sudovi su imali u vidu da je istekao vremenski period za koji je izrečena mera zaštite od nasilja (izrečena pravnosnažnom presudom), da tužilac nakon događaja za koji je mera izrečena nije pokazao bilo koji vid nasilja ni prema tužilji a posebno ne prema deci. Pri tom, tužilac nije lišen roditeljskog prava, pa mu se to pravo ne može uskratiti ni odlukom kojom se uređuje način viđanja sa maloletnom decom. Okolnost što se protiv tužioca vodi krivični postupak za nasilje u porodici, povodom istog događaja, ne utiče na odluku o viđanju dece, s obzirom da taj postupak nije okončan (prezumpcija nevinosti), a tužiocu u tom postupku (do sada) na bilo koji način nije ograničeno pravo viđanja dece.

Imajući ovo u vidu, a posebno da je održavanje kontakata i dobrog odnosa dece sa oba roditelja neophodno da bi se oni razvili u socijalno, emotivno i psihofizički zdrave osobe, što, dakle, predstavlja jedan od bitnih interesa dece koji mora biti zadovoljen, Vrhovni kasacioni sd nalazi da je osnovano utvrđena potreba održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa ocem i to na način na koji je to učinjeno pobijanom odlukom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud, pobijanom odlukom, pravilnom primenom materijalnog prava obavezao tužioca, da doprinosi izdržavanju maloletnog D.2 u visini od 22%, a maloletne D.3 u visini od 18% od zarade koju mesečno ostvaruje po osnovu radnog odnosa.

Naime, saglasno članu 67. i 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema članu 73. i 160. stav 1. Zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Visina izdržavanja određuje se prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa i o minimalnoj sumi izdržavanja, propisanoj članom 160. stav 4. Zakona. Mogućnosti roditelja, kao dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, obaveza izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. Zakona).

Imajući ovo u vidu, drugostepeni sud je pravilno ocenio sve okolnosti konkretnog slučaja koje su od uticaja na tužiočevu obavezu izdržavanja maloletne dece, i to kako njegove mogućnosti, tako i potrebe i obaveze, pa je pravilnom ocenom potreba maloletne dece, prema njihovom uzrastu i uslovima života sredine u kojoj žive, u visini utvrđenoj pobijanom odlukom, adekvatno odredio i tuženikovu obavezu da doprinosi njihovom izdržavanju, a koja nominalno (prema utvrđenim sadašnjim primanjima tužioca) u odnosu na maloletnog D.2 iznosi 11.000,00 do 12.100,00 dinara mesečno, a u odnosu na maloletnu D.3 9.000,00 do 9.900,00 dinara mesečno. Preostali iznos potreban za izdržavanje maloletne dece obezbediće tužena M.L., kako obezbeđenjem preostalih potrebnih materijalnih sredstava za njihovo izdržavanje, tako i brigom i staranjem o njima.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija,

Vesna Popović,s.r.