-branilac okrivljenog D.D., advokat S.I., zbog povrede člana 8, 23. i 17. Ugovora o izručenju zaključenog između Republike Makedonije i Republike Srbije, povredu multilateralnih konvencija Evropske konvencije o ekstradiciji, Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Drugog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji, kao i zbog povrede člana 5. KZ kojom se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. KZ, a ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438.s tav 1. tačka 1. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači i utvrdi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje pravosudnim organima Republike Makedonije okrivljenog D.D.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog našao:

Zahtevi su nedozvoljeni.

Članom 485. stav 1. tačka 2. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i međunarodnim ugovorima.

Članom 485. stav 1. tačka 3. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i slodoba okrivljenog ili drugog učesnika u postuku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda sa dodatninm protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Članom 485. stav 4. istog Zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: član 74, član 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1.), član 439. tačka 1.) do 3.) i član 441. st. 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, koja formalno predstavlja zakonski razlog zbog koga je okrivljenom dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog D.D., advokat R.K. tu povredu vezuje za činjenicu da okrivljeni D.D. ima državljanstvo i Republike Srbije. Imajući u vidu da je pobijanim rešenjima cenjena ispunjenost zakonskih pretpostavki za izručenje pravosudnim organima Republike Makedonije okrivljenog D.D. kao državljanina Republike Makedonije, Vrhovni sud nalazi da je na ovaj način istaknuta povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, nedozvoljena.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u odnosu na odluku o ispunjenosti zakonskih pretpostavki za izručenje pravosudnim organima okrivljenog stranoj državi, nedozvoljeno je i isticanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, koja formalno predstavlja dozvoljen razlog za podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, jer sud u takvom postupku niti izvodi, niti ceni bilo kakve dokaze o krivici pa je zahtev branioca okrivljenog D.D. advokata R.K. i u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je isticanje povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP kojima se ukazuje na retroaktivnu primenu zakona i presuđenu stvar, u zahtevu branioca okrivljenog D.D. advokata S.I., koje povrede su inače zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog u konkretnom slučaju nedozvoljeno, jer su navedene povrede istaknute u odnosu na vremensko važenje Ustava i bilateralnih ugovora o međunarodnoj pravnoj pomoći, u odnosu na koje pravne akte se ove povrede ne mogu isticati.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.D., advokata R.K. i S.I., pored navedenog kao osnov podnošenja zahteva navedene su i povrede člana 8,9, 17. i 23. Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o izručenju, kao i povrede Evropske konvencije o ekstradiciji, Dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Drugog dodatnog protokola uz Evropsku konvenciju o ekstradiciji.

Navedeno međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 1. tačka 2, 3, i stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice, mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa su zahtevi i u ovim delovima ocenjen kao nedozvoljeni.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 2. i 3. i stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljene zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.D.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević, s.r.