Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca T.S. a.d. Beograd, koga zastupa punomoćnik V.N., advokat iz B., protiv tuženog Preduzeće A.c. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik N.J., advokat iz B., odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5612/13 od 01.04.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca T.S. a.d. iz B. , izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5612/13 od 01.04.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu p br. 3840/12 od 21.05.2013.godine, u stavu prvom izreke ukinuto je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave toga suda Iv br. 5333/12 od 24.04.2012.godine u obavezujućem delu u celosti. Stavom drugim izreke konstatovano je povlačenje tužbe za iznos glavnog duga od 1.775.148,10 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu plati iznos od 891.777,26 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 71.860,80 dinara počev od 21.12.2011.godine pa do isplate i na iznos od 819.825,70 dinara počev od 21.01.2012.godine pa do isplate, kao i za zakonsku zateznu kamatu na svaki pojedinačni iznos i za period koji se navodi u ovom stavu. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž br.5612/13 od 01.04.2015.godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu u stavovima trećem i četvrtom izreke.

Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio posebnu reviziju zasnovanu na odredbi člana 404. ZPP, a zbog pogrešne primene materijalnog prava. Posebnu reviziju je izjavio zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, obzirom da je u gotovo istom činjeničnom stanju drugostepeni sud doneo nekoliko odluka u korist tužioca, a dve odluke uračunavajući i pobijanu protiv ovde tužioca.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio reviziju tužioca, jer u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse. Presude Privrednog apelacionog suda na koje se revident poziva ukazujući na nejednaku sudsku praksu nisu zasnovane na istom činjeničnom osnovu, budući da usvajanje ili odbijanje tužbenog zahteva za isplatu razlike između ugovorene cene i cene propisane rešenjem Agencije za eleketronske komunikacije od 16.05.2011.godine koja je poništena odlukom Upravnog suda od 10.07.2012.godine zavisi od toga na koji se period odnosi potraživanje, te da li je odluka doneta pre ili posle poništaja rešenja Agencije od strane Upravnog suda, te kod nejednakog činjeničnog stanja, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom odredbe člana 485. ZPP kojom je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 20.04.2012.godine radi isplate iznosa od 2.666.073,43 dinara, ali je zahtev u podnesku od 08.12.2013.godine smanjen na iznos od 891.777,26 dinara i tako postavljeni tužbeni zahtev je pravnsonažno odbijen. Navedeni iznos na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 7.998,92 evra, što je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, zbog čega revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.