.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 73/2016
09.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca B.P. iz B. – B., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz B., protiv tuženog Đ.I. iz B., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1546/15 od 03.09.2015. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1546/15 od 03.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 10971/2010 od 16.01.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da na osnovu overenog ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, od 16.12.2002. godine ima pravo svojine na jednosobnom stanu broj …, u B. u prizemlju zgrade u ulici … broj …, bliže opisanog u izreci, što je tuženi dužan da prizna i trpi da tužilac ovo svoje pravo svojine upiše u list nepokretnosti; stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi preda u svojinu jednosoban stan broj …, u B., u ulici … br…., bliže opisanog u izreci presude; stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1546/15 od 03.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 10971/10 od 16.01.2015. godine.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), u vezi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 25.03.2004. godine sa zahtevom za utvrđenje prava svojine i činidbu. U tužbi, kao ni tokom postupka nije označena vrednost predmeta spora, tako da se u tom slučaju vrednost predmeta spora utvrđuje prema određenoj ili plaćenoj sudskoj taksi. Prema stanju u spisima, sud je odredio sudsku taksu na tužbu od 21.000,00 dinara.
Prema tarifnom broju 1, stav 1. tačka 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, broj 9/2002 od 26. februara 2002. godine), koji je bio na snazi u vreme podnošenja tužbe, propisano je da za tužbu, protivtužbu i prigovor prebijanja podnet pred sudom opšte nadležnosti plaća se prema vrednosti predmeta spora preko 500.000 do 1.000.000 dinara, vrednost – 15.000,00 dinara uvećano za 1% od vrednosti predmeta spora. Ceneći visinu odmerene sudske takse prema Tarifnom broju 1, stav 1. tačka 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 1.000.000,00 dinara.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), koji je stupio na snagu 31.05.2014. godine, reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka, u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, koji je propisan članom 23. stav 3. ovog zakona.
Članom 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.
U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je vrednost predmeta spora 1.000.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost 14.357,11 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 25.03.2004. godine (1 evro = 69,6519 dinara).
Obzirom da je vrednost predmeta spora ispod zakonom propisanog cenzusa za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
