Branilac okrivljenog N.H. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je okrivljeni stranac i državljanin ... gde se nalazi njegovo jedino prebivalište u K. na koju adresu Osnovni sud u Čačku okrivljenom nikada nije dostavio poziv za suđenje, te da je natačan navod iznet u pobijanom prvostepenom rešenju da okrivljeni ima prebivalište u B. na adresi u ..., zbog čega, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije bilo zakonskog osnova za određivanje pritvora okrivljenom primenom člana 498. stav 1. u vezi člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP. U vezi sa tim branilac u zahtevu ističe da sud, imajući u vidu da je okrivljeni strani državljanin, nije postupio u skladu sa članom 249. stav 1. ZKP, koji reguliše dostavljanje pismena u inostranstvu, s obzirom na to da u spisima predmeta uopšte nema dokaza da je pokušana dostava poziva okrivljenom za glavni pretres na poznatu adresu u mestu K. u B. niti da je prvostepeni sud dostavio poziv odnosno bilo kakvo drugo obaveštenje braniocu okrivljenog, koji je za to bio ovlašćen od strane okrivljenog, te da je sledstveno tome, pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređena i odredba člana 249. stav 2. ZKP. Kako sud uopšte nije pozivao okrivljenog na njegovu adresu prebivališta u B., to je, prema stavu branioca, pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređena odredba člana 33. Ugovora Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 24.02.2005. godine („Službeni list SCG“ br. 6/2005), odnosno Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 26.02.2010. godine kojom odredbom je propisano da se okrivljenom ne sme izreći sankcija ni onda kada se ne odazove pozivu.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 498. stav 1, člana 211. stav 1. tačka 1) i člana 249. stav 1. i stav 2. ZKP, kao ni zbog povrede odredbe člana 33. Ugovora Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 24.02.2005. godine odnosno Ugovora između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama Ugovora između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 26.02.2010. godine, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.H. ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                     Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                  Janko Lazarević, s.r.