.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 393/2015
10.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeća T. DOO u stečaju, koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz B., protiv tuženog D.R. iz B., koga zastupa punomoćnik B.K., advokat iz B., radi pobijanja pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4267/15 od 14.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
1. NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4267/15 od 14.10.2015. godine.
2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 4267/15 od 14.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1215/14 od 11.05.2015. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je bez pravnog dejstva pravna radnja tužioca, koja se sastoji od priznanja tužbenog zahteva, na osnovu kog je Prvi osnovni sud u Beogradu doneo presudu na osnovu priznanja 66 P 67967/10 od 23.04.2010. godine, zbog čega je ta presuda postala pravnosnažna i izvršna, a po kojoj se utvrđuje da je tuženi vlasnik poslovnog prostora, površine 105,12 m2, koji se nalazi u zgradi br. …, u Ul. … na N.B., u bloku …, te da navedena presuda na osnovu priznanja nema pravnog dejstva prema stečajnoj masi i da se obaveže tuženi da u stečajnu masu vrati predmetni poslovni prostor ispražnjen od lica i stvari. U stavu II izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 191.250,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 4267/15 od 14.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, tužilac u reviziji samo komentariše primenu materijalnog prava u pobijanoj presudi. Pri tome nije naveo postojanje drugačijih sudskih odluka u odnosu na pobijanu presudu od značaja za praksu, niti je naveo u čemu se ogleda razlika u stavovima, te u konkretnom slučaju nije potrebno ujednačavanje sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 22. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, izmenjena je odredba člana 485. ZPP, tako što je propisano da revizija nije dozvoljena u privrednim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici, radi pobijanja pravnih radnji dužnika, podneta je sudu 10.05.2012. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi označena je u visini od 3.500.000,00 dinara. Prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe sudu 1 evro iznosio je 112,14 dinara, te je vrednost predmeta spora u ovoj parnici 31.210,98 evra.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, to revizija tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Stoga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
