U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.K., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., advokata D.M. iz K., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Despotovcu K.br. 768/10 od 30.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 426/16 od 23.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 07.06.2016. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., advokata D.M., kao osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. u vezi sa članom 258. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, pa se pravnosnažne presude Osnovnog suda u Despotovcu K.br. 768/10 od 30.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 426/16 od 23.03.2016. godine PREINAČUJU u pogledu odluke o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu, tako što se ODBIJA kao neosnovan imovinskopravni zahtev oštećenog G.S. prema okrivljenom M.K. za isplatu iznosa od 1.383.000,00 dinara.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Despotovcu K.br. 768/10 od 30.09.2015. godine, okrivljeni M.K. oglašen je krivim za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) za koje mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1-jedne godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 3-tri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud naknadno odlučiti posebnim rešenjem, kao i da oštećenom G.S. plati na ime troškova krivičnog postupka iznos od 107.250,00 dinara i na ime imovinskopravnog zahteva iznos od 1.383.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1 426/16 od 23.03.2016. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Despotovcu i branioca okr. M.K., adv. M.B., a presudu Osnovnog suda u Despotovcu K.768/10 od 30.09.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. M.K., adv. D.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 426/16 od 23.03.2016. godine „a u vezi presude Osnovnog suda u Despotovcu K. 768/10 od 30.09.2015. godine“, zbog povreda zakona iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, čl. 91. i 92. KZ u vezi sa čl. 252. stav 2. ZKP i u vezi sa čl. 250. stav 1. ZOO i čl. 419. stav 1. u vezi sa čl. 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine presudu drugostepenog suda u celosti i vrati na ponovno odlučivanje ili istu preinači i donese oslobađajuću presudu, a iz navoda iz predloga zahteva proizilazi da je isti podnet i protiv presude Osnovnog suda u Despotovcu K.br. 768/10 od 30.09.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP (mada je ovako ne opredeljuje), navodima da je pobijanom pravnosnažnom presudom pogrešno dosuđen imovinskopravni zahtev ošt. G.S. i obavezan okrivljeni na plaćanje oštećenom iznosa od 1.383.000,00 dinara, kao vrednosti vozila koje je predmet izvršenja krivičnog dela u pitanju, s obzirom da je vozilo oduzeto od okrivljenog i vraćeno oštećenom, te da je na taj način izvršen dvostruki povraćaj predmeta dela, suprotno odredbi člana 252. stav 2. ZKP.

Prema odredbi člana 441. stav 3. ZKP, odluka o dosuđenom imovinskopravnom zahtevu može se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe.

Članom 258. stav 4. ZKP, propisano je, između ostalog, da će sud u presudi kojom okrivljenog oglašava krivim, ovlašćenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimično, a za višak uputiti na parnični postupak. Imovinskopravni zahtev, shodno odredbi člana 252. stav 2. ZKP, može se odnositi na naknadu štete, povraćaj stvari ili poništaj određenog pravnog posla.

U konkretnom slučaju, okr. M.K. je pravnosnažnom prvostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, učinjeno tako što je, kritičnom prilikom i pod okolnostima bliže opisanim i utvrđenim tom presudom, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi i lažno se predstavljajući ošt. G.S. da je policajac koji postupa po službenoj dužnosti doveo oštećenog u zabludu da zbog nekih neregularnosti mora oduzeti od njega putničko motorno vozilo marke „...“ tipa „...“ ... registarskih oznaka ... koje je oštećeni oglasio za prodaju, a čija je vrednost 1.383.000,00 dinara, sa kojim vozilom se okrivljeni udaljio u nepoznatom pravcu.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pobijanom pravnosnažnom presudom, na osnovu potvrde o privremenom oduzimanju predmeta PU u Kruševcu broj 230-39/08 od 30.09.2008. godine, od okr. M.K. oduzeto je putničko motorno vozilo marke „...“ tipa „...“, plave boje, švedske registarske oznake ... koje je bilo zaključano, bez ključa i predmetno vozilo je vraćeno ošt. G.S., o čemu je sačinjena potvrda od strane PS Despotovac broj Ku 165/08 od 01.10.2008. godine.

Kod takvog stanja stvari, da su ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova, postupajući u smislu čl. 225. stav 1. i 81. tada važećeg ZKP, putničko motorno vozilo koje je bilo predmet izvršenja krivičnog dela u pitanju oduzeli od okrivljenog i da je vozilo vraćeno oštećenom kao vlasniku vozila, pre okončanja prvostepenog postupka, prvostepeni sud nije mogao dosuđenjem imovinskopravnog zahteva oštećenom obavezati okrivljenog na plaćanje iznosa od 1.383.000,00 dinara, koji iznos predstavlja veštačenjem utvrđenu vrednost vozila.

Vraćanjem vozila oštećenom uspostavljeno je ranije stanje i otklonjena štetna posledica inkriminisane radnje okrivljenog, pa nema osnova u smislu odredbe člana 252. stav 2. ZKP ni prema pravilima imovinskog prava (član 185. Zakona o obligacionim odnosima), za obavezivanje okrivljenog i na naknadu materijalne štete u novcu, u visini vrednosti vozila u vreme inkriminisanog događaja, koja se dosuđuje samo ako uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće uopšte ili ne otklanja štetu potpuno.

Dakle, izvršenim povraćajem stvari-predmetnog vozila oštećenom, koji je tvrdio da je vlasnik vozila i smatran vlasnikom ili je držalac vozila po ovlašćenju za upravljanje istim dobijenim od vlasnika i koje je predočio sudu, iscrpljuje se imovinskopravni zahtev oštećenog prema okrivljenom u vezi sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela, u smislu člana 252. stav 2. ZKP. Stoga je prvostepeni sud, obavezivanjem okrivljenog i na naknadu štete u novcu u visini vrednosti vozila i potpuno zanemarujući činjenicu da je vozilo oduzeto od okrivljenog i vraćeno oštećenom, povredio navedenu zakonsku odredbu i odredbu člana 258. stav 4. ZKP i učinio povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i na deo prvostepene presude koji se odnosi na odluku o imovinskopravnom zahtevu i u tom delu prvostepenu presudu potvrdio, pozivajući se pogrešno na okolnosti da je predmetno vozilo, nakon što je vraćeno oštećenom, od lica kome ga je oštećeni poverio na čuvanje, oduzeto kao ukradeno i vraćeno stvarnom vlasniku, a koje okolnosti nisu ni u kakvoj vezi sa radnjama okrivljenog izvršenja krivičnog dela u pitanju.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i otklanjajući navedenu povredu zakona, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je preinačio pobijane pravnosnažne presude u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu i odbio kao neosnovan imovinskopravni zahtev oštećenog prema okrivljenom za isplatu iznosa od 1.383.000,00 dinara.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona - odredaba člana 208. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, člana 419. stav 1. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ali se navodi zahteva u tom delu svode na izlaganje sadržine obrazloženja prvostepene i drugostepene presude, bez konkretizacije u čemu se određeno sastoje istaknute povrede zakona, a kako je članom 489. stav 2. ZKP propisano da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju, u okviru razloga iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 4. ZKP, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, to o ovom delu zahteva, Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao.

Zapisničar                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                             Janko Lazarević,s.r.