Kzz 673/2016

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 673/2016
07.06.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene D.M., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, advokata B.L., podnetom protiv pravnosnažnih presuda - stava 1 presude Osnovnog suda u Negotinu K 158/13 od 07.10.2015. godine i presude Višeg suda u Negotinu Kž1 140/15 od 08.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 07.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu K 158/13 od 07.10.2015. godine i presude Višeg suda u Negotinu Kž1 140/15 od 08.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu K 158/13 od 07.10.2015. godine, stavom 1, okrivljena D.M. oglašena je krivom zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje joj je sud izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo.

Okrivljena je obavezana da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude, dok je oštećeni D.F. upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.

Istom presudom, stavom 2, okrivljeni D.F. je na osnovu člana 19. stav 1. i 2. KZ i člana 423. tačka 1) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 19. stav 3. Krivičnog zakonika, dok su troškovi krivičnog postupka, u ovom delu krivičnog postupka, pali na teret budžetskih sredstava suda, a oštećena D.M. je sa imovinskopravnim zahtevom upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 140/15 od 08.01.2016. godine odbijena je, kao neosnovana žalba branioca okrivljene D.M. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Negotinu K 158/13 od 07.10.2015. godine.

Branilac okrivljene D.M., advokat B.L., na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na stav 1 presude Osnovnog suda u Negotinu K 158/13 od 07.10.2015. godine i protiv presude Višeg suda u Negotinu Kž1 140/15 od 08.01.2016. godine, zbog povrede zakona, člana 439. tačka 1) u vezi sa članom 485. stav 4. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan, jer je povređen zakon na štetu okrivljene, te da pobijane presude preinači u oslobađajuće.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti se ukazuje na povredu zakona – odredbu člana 439. tačka 1) ZKP navodima da: stav 1 izreke presude ne sadrži opis radnji i aktivnosti oštećenog D.F. koje su kako 08.01.2012. godine tako i 06.01.2012. godine prouzrokovale dalje delatnosti okrivljene D.M. podvedene pod radnju izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici; da optužba nije pružila adekvatne dokaze ni za jedan događaj za koji je okrivljena oglašena krivom, te da sud nije cenio medicinsku dokumentaciju o povredama okrivljene koje je ona zadobila u predmetnim događajima ...

Međutim, iako se zahtevom formalno – numerički ukazuje na povredu zakona – odredbu člana 439. tačka 1) ZKP koja predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zahtevom se suštinski, datim obrazloženjem ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno odredbu člana 440. ZKP, koja nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.