.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz RZ 4/2016
19.10.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu osuđenog Radojka Repanovića, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, advokata G.N., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K Po2 br. 49/10, Kuo Po2 4/16 od 30.06.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž Po2 YO 1/16 od 21.07.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 19.10.2016. godine, je doneo
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Radojka Repanovića, advokata G.N., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K Po2 br. 49/10, Kuo Po2 4/16 od 30.06.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž Po2 YO 1/16 od 21.07.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K Po2 br. 49/10, Kuo Po2 4/16 od 30.06.2016. godine odbačena je molba za uslovni otpust osuđenog Radojka Repanovića, podneta 06.06.2016. godine, kao nedozvoljena.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine Kž Po2 YO 1/16 od 21.07.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca osuđenog Radojka Repanovića, advokata G.N., izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine K Po2 br. 49/10, Kuo Po2 4/16 od 30.06.2016. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja branilac osuđenog Radojka Repanovića, advokat G.N., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga propisanih odredbama člana 485. stav 1. ZKP (bez navođenja tačke navedenog stava po kojoj zahtev podnosi) i to zbog toga što su pobijanom pravnosnažnom odlukom suda na štetu osuđenog povređene odredbe člana 34. stav 1. i 2. i člana 197. stav 3. Ustava Republike Srbije, člana 5. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, odnosno odredbe člana 4. i člana 38. stav 5. Krivičnog zakona Jugoslavije (KZJ) koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela i zato što je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon, što ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.
Branilac u zahtevu predlaže Vrhovnom kasacionom sudu da nakon sprovedenog postupka usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti te ukine prvostepenu odluku i odluku donetu po žalbi i da predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje uz dalji predlog da u skladu sa odredbom člana 488. stav 2. ZKP branioca osuđenog obavesti o održavanju sednice suda.
Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, sud je u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenio odredbu člana 5. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika odnosno odredbu člana 4. Krivičnog zakona Jugoslavije koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela jer je dozvoljenost molbe za uslovni otpust cenio na osnovu odredbe člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika prema kojoj se uslovno može otpustiti osuđeni koji je izdržao dve trećine kazne zatvora (koja je u Krivični zakonik uneta 2009. godine) a morao je primeniti odredbu člana 38. stav 5. KZ SRJ kojom je propisano da se uslovno može otpustiti osuđeni koji je izdržao jednu polovinu kazne zatvora, čime je u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon (čl. 439. tačka 2) ZKP).
Vrhovni kasacioni sud se već izjasnio o identičnoj povredi krivičnog zakona u svojim odlukama Kzz 569/2014 od 11.06.2014. i Kzz 1096/2015 od 16.12.2105. godine (koje presude su dostupne licima koje imaju pravni interes). Tim presudama Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donoseći meritornu odluku o pitanju od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava, zbog čega je u odnosu na istaknutu povredu zakona u ovom zahtevu našao da se radi o zahtevu podnetom zbog povrede zakona koja nije od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava (član 486. stav 2. ZKP) pa ga je u ovom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 4. odbacio.
Zahtev za zaštitu zakonitosti podnet je i zbog povrede ljudskog prava i slobode okrivljenog iz člana 34. stav 1. i 2. i člana 197. stav 3. Ustava Republike Srbije, te člana 7. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3), prema odredbi člana 484. ZKP uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Kako podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisani sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u ovom delu zahtev odbacio.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) i 4) u vezi člana 484. i 486. stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Snežana Medenica, s.r. Nevenka Važić, s.r.
