U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca A.J. iz P., čiji je punomoćnik P.O. advokat iz P., protiv tuženog U.o. S. – G.f. iz B., koga zastupa V.K., diplomirani pravnik kod tuženog i tužene Kompanija D.o. A.D.O. iz B., čiji je punomoćnik M.Ž., diplomirani pravnik kod tužene, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 1930/14 od 16.09.2014. godine, u sednici održanoj 02.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu broj Gž 1930/14 od 16.09.2014. godine u odbijajućem delu tako što SE OBAVEZUJE tužena Kompanija D.o. A.D.O. iz B. da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove pored dosuđenog iznosa od 250.000,00 dinara isplati iznos od još 50.000,00 dinara (ukupno 300.000,00 dinara), na ime pretrpljenog straha pored dosuđenog iznosa od 150.000,00 dinara i iznos od 50.000,00 dinara (ukupno 200.000,00 dinara), na ime umanjenja životne aktivnosti pored dosuđenog iznosa od 400.000,00 dinara još i iznos od 400.000,00 dinara (ukupno 800.000,00 dinara), na ime naknade zbog duševnih bolova zbog estetskog izgleda pored dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara još i iznos od 100.000,00 dinara (ukupno 200.000,00 dinara), sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana prvostepenog presuđenja 08.04.2014. godine pa do isplate, sve u roku od 15 dana.

ODBIJA se kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 1930/14 od 16.09.2014. godine u odbijajućem delu preko dosuđenog iznosa od 1.500.000,00 dinara pa do iznosa 1.900.000,00 dinara.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu broj Gž 1930/14 od 16.09.2014. godine u odbijajućem delu za iznos od 1.900.000,00 dinara pa do iznosa 3.400.000,00 dinara.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 553.905,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1712/13 od 08.04.2014. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi U.o. S. – G.f. iz B. da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od 1.900.000,00 dinara i to: na ime duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 800.000,00 dinara; na ime pravične naknade zbog pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 500.000,00 dinara; na ime pravične naknade zbog pretrpljenog straha iznos od 400.000,00 dinara; za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja estetskog izgleda iznos od 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate, a na ime materijalne štete iznos od 131.156,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, u roku od 15 dana. Za iznos veći od dosuđenog ukupnog iznosa od 1.900.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 3.400.000,00 dinara tužbeni zahtev odbio. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženu Kompaniju D.o. A.D.O. iz B. da solidarno sa tuženim U.o. G.f.iz B. tužiocu isplati ukupnu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 3.400.000,00 dinara bliže označeno za svaki vid nematerijalne štete kao i naknadu materijalne štete. Obavezan je tuženi U.o. G.f. iz B. da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 372.580,00 dinara, u roku od 15 dana.

Apelacioni suda u Nišu je presudom broj Gž 1930/14 od 16.09.2014. godine preinačio naznačenu presudu Osnovnog suda u Prokuplju tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog Kompaniju D.o. A.D.O. iz B. da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 250.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove, iznos od 150.000,00 dinara za pretrpljeni strah, iznos od 400.000,00 dinara zbog umanjenja životne aktivnosti i iznos od 100.000,00 dinara zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti i na ime materijalne štete na putničkom vozilu „...“, registarski broj ... iznos od 131.156,00 dinara, a sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana prvostepenog presuđenja 08.04.2014. godine do konačne isplate u roku od 15 dana. Za veće potraživanje od dosuđenih do traženih iznosa od 800.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, od 600.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, od 1.600.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i od 400.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti tužbeni zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan. Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi U.o. S. – G.f. iz B. obaveže da solidarno sa tuženom Kompanijom D.o. A.D.O. iz B. naknadi tužiocu nematerijalnu i materijalnu štetu, kao neosnovan. Obavezana je tužena Kompanija D.o. A.D.O. iz B. da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati ukupan iznos od 349.705,00 dinara, u roku od 15 dana. Obavezan je tužilac da tuženom U.o. S. – G.f. iz B. na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 116.600,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv prvnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju protiv drugog stava izreke u odbijajućem delu tužbenog zahteva na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/2014), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku, jer je prethodna prvostepena presuda ukinuta 05.11.2013. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena u delu kojim je apelacioni sud preinačio prvostepenu presedu i da je u tom delu delimično osnovana. Međutim, revizija tužioca nije osnovana u delu kojim je apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu.

U postupku nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju bitnu povredu revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je doživeo saobraćajnu nezgodu 06.04.1997. godine na putu Kuršumlija – Podujevo krivicom H.A. iz Đ., vozača autobusa marke „ ...“, vlasništvo PP S.k. iz V.. Vozač H.A. je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kuršumliji od 23.02.2007. godine oglašen krivim i kažnjen za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a tužilac je kao oštećen upućen na parnicu sa imovinsko-pravnim zahtevom. U trenutku udesa vlasnik autobusa se nije osigurao od autoodgovornosti. Tužilac je tom prilikom upravljao putničkim vozilom marke „...“ registarske oznake ..., registrovano na ime R.D. iz P., a čiji je vlasnik bio tužilac na osnovu ugovora o kupoprodaji vozila od 21.08.1996. godine.

Tužilac je u vreme nezgode bio star ... godina. Zadobio je tešku telesnu povredu u vidu otvorenog preloma dela leve butne kosti, preloma obe kosti leve potkolenice, preloma pete kosti doručja desne šake, preloma šestog rebra sa leve strane, nagnječenje tela i oguljotine kože natkolenice i potkolenice. Zbog zadobijenih povreda se lečio u zdravstvenom centru u periodu od 06.04. do 30.05.1997. godine, a potom mu je 2000. godine, hirurški odstranjen osteosistenski materijal iz butne kosti nakon čega je tri puta bio na banjskom lečenju. Veštačem od strane Instituta za sudsku medicinu je utvrđeno da je tužilac trpeo fizičke bolove jakog, a potom srednjeg intenziteta u dužem trajanju, da je pretrpeo primarni strah visokog intenziteta sa karakteristikama paničnog straha, pa i straha od smrti od povređivanja do pružanja stručne medicinske pomoći, a da je potom trpeo strah visokog stepena. U periodu oko pet meseci je trpeo sekundarni strah u vidu zabrinutosti i strepljenja za konačni ishod lečenja. Strah nije ostavio posledice u smislu duševne poremećenosti tužioca. Zaostale posledice povređivanja ogledaju se u ograničenoj pokretljivosti leve noge u zglobu kuka, kolena i skočnom zglobu, umanjenju mišićne mase, pa samim tim i njene grube mišićne snage sa sledstvenom naruženošću hoda i u poremećenoj cirkulaciji u venskom sistemu leve potkolenice i u hroničnom zapaljenju vena leve potkolenice zbog čega će tužilac životne radnje obavljati otežano i vremenski ograničeno sa ulaganjem napora i trpljenjem subjektivnih tegoba, a svakodnevne radnje i aktivnosti obavljaće uz povremeno ulaganje dodatnih napora. Zbog posledica koje su povrede ostavile kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti u srednjem stepenu od 40 % zbog čega tužilac duševno pati. Kod tužioca su zaostale ožiljne promene, a pored toga hramlje na jednu nogu te je izmenjen njegov prvobitni izgled na donjoj granici srednjeg stepena i zbog čega tužilac umereno duševno pati. Veštačenjem od strane veštaka mašinske struke je utvrđeno da je na putničkom vozilu marke „...“ došlo do totalne štete u visini od 131.156,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženog U.o. S. – G.f. iz B. i tužiocu je dosudio iznose bliže naznačene u izreci prvostepene presude, a odbio je tužbeni zahtev u odnosu na tuženu Kompaniju D.o. B..

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev u odnosu na prvotuženog U.o. S. – G.f., a usvojio je tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženu Kompaniju D.o. B. i to tako što je smanjio visinu naknade štete.

Vrhovni kasacioni sud je cenio činjenicu da je u vreme povređivanja tužilac bio star ... godina, da je doživeo višestruki prelom kostiju, da su te povrede ostavile trajne posledice u vidu umanjenja životne aktivnosti od 40 %, pa je ocenio da je pravična naknada za ovaj vid nematerijalne štete ukupan iznos od 800.000,00 dinara. Cenio je dužinu i intenzitet pretrpljenih fizičkih bolova, pa nalazi da je pravična naknada za ovaj vid štete iznos od 300.000,00 dinara. Tužilac je pretrpeo primarni strah visokog inteziteta te panični strah za život, a potom je trpeo sekundarni strah u dužem vremenskom periodu, pa Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da pravična naknada za taj vid štete iznosi 200.000,00 dinara. Vrhovni kasacioni sud je zaključio da za pretrpljene duševne bolove zbog estetske naruženosti (zaostale i ožiljne promene i hramajući hod na jednu nogu), pravična novčana naknada za ovaj vid štete iznosi 200.000,00 dinara. Kako je apelacioni sud dosudio niže iznose za sve pobrojane vidove nematerijalne štete, Vrhovni kasacioni sud je preinačio presudu apelacionog suda primenjujući kriterijume iz člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u delu kojim je apelacioni sud potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu (iznos od 1.900.000,00 dinara do traženog iznosa od 3.400.000,00 dinara), Vhovni kasacioni sud je ocenio da revizija u ovom delu nije dozvoljena.

Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom iznosi 1.500.000,00 dinara. To je razlika između iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 1.900,000,00 dinara i traženog iznosa od 3.400.000,00 dinara, koji je odbijen i u tom delu je presuda potvrđena presudom apelacionog suda. Ovaj novčani iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, što predstavlja merodavnu vrednost relavantnu za ocenu prava na izjavljivanje revizije primenom noveliranog člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u trećem stavu izreke.

S obzirom na to da je presuda apelacionog suda preinačena na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučeno je o svim troškovima dosadašnjeg postupka. Tužiocu pripadaju troškovi prvostepenog postupka kako ih je dosudio apelacioni sud u iznosu od 349.705,00 dinara. Međutim, pored ovih troškova tužiocu pripadaju troškovi za sastav žalbe od 04.09.2013. godine 45.000,00 dinara, za sastav revizije tužiocu pripada 18.000,00 dinara (uspeo je sa revizijom za 600.000,00 dinara), taksa na reviziju 35.300,00 dinara i na revizijsku presudu 105.900,00 dinara, što ukupno iznosi 553.905,00 dinara. Troškovi postupka su odmereni u skladu sa uspehom u sporu, uspehom u revizijskom postupku, na osnovu člana 153. stav 2, 154. i 163. ZPP, na osnovu važeće Advokatske i Taksene tafife. Tužiocu ne pripadaju troškovi za sastav žalbe od 03.06.2014. godine (koje traži u reviziji) izjavljene protiv prvostepene presude jer se žalba pokazala neosnovanom upravo ovom odlukom Vrhovnog kasacionog suda koji i nakon što je preinačio presudu apelacionog suda nije dosudio više iznose od onih koje je dosudio prvostepeni sud.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.