.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 583/2016
12.05.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilaca Muzej a. Z. B. P. iz B. i B.P. iz B., koga zastupa N.P., advokat iz B., protiv tuženog R.N., koga zastupa G.K., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5623/14 od 09.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5623/14 od 09.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 61004/10 od 24.05.2013. godine utvrđeno je da je povučena tužba tužilaca Muzej a. Z. B. P. iz B. i B.P. iz B., protiv tuženog R.N. iz B., podneta radi naknade štete.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 61004/10 od 29.11.2013. godine odbačen je kao neuredan predlog tužilaca za vraćanje u pređašnje stanje.
Viši sud u Beogradu je rešenjem Gž 5623/14 od 09.09.2015. godine odbio kao neosnovane žalbe tužilaca i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 61004/10 od 24.05.2013. godine i rešenje istog suda P 61004/10 od 29.11.2013. godine.
Protiv drugostepenog rešenja tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 401. stav 2. tačka 5. u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14) i ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku, stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Stavom drugim navedenog člana propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije, kao i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka (član 412. stav 3., 4. i 5. ZPP). Odredbom člana 412. stav 6. istog zakona propisano je da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Tužbom podnetom Prvom opštinskom sudu u Beogradu 16.06.2004. godine traženo je da se tuženi obaveže da na ime naknade materijalne štete tužiocu Muzej a. Z. B. P. iz B. isplati iznos od 48.800,00 dinara, a tužiocu B.P. iznos od 215.800,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe, do isplate. Tužbeni zahtev tužioca Muzej a. Z. B. P. iz B. je podneskom od 30.05.2012. godine smanjen na iznos od 29.914,72 dinara, sa pripadajućom kamatom.
Pobijano drugostepeno rešenje Gž 5623/14 doneto je 09.09.2015. godine, nakon što je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14) dana 31.05.2014. godine stupio na pravnu snagu i počeo da se primenjuje. Prelaznom odredbom iz člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Kako je u konkretnom slučaju pobijana drugostepena odluka doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br.55/14), dozvoljenost revizije se ceni prema vrednosnom cenzusu propisanom članom 23. stav 3. navedenog Zakona.
Tužioci nemaju status jedinstvenih supraničara iz člana 204. Zakona o parničnom postupku, pa se vrednost predmeta spora utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva, a ne njihovim sabiranjem. Imajući u vidu da vrednost predmeta spora za svakog od tužilaca očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija u ovom sporu ne bi bila dozvoljena ni da je izjavljena protiv pravnosnažne presude.
Iz navedenih razloga, primenom člana 412. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 5623/14 od 09.09.2015. godine, u delu kojim je pravnosnažno odlučeno o povlačenju tužbe, nije dozvoljena.
Ispitujući dozvoljenost revizije izjavljene protiv drugostepenog rešenja Gž 5623/14 od 09.09.2015. godine u delu kojim je potvrđeno rešenje P 61004/10 od 29.11.2013. godine, a kojim je odbačen predlog za vraćanje u pređašnje stanje, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je i u tom delu revizija tužilaca nedozvoljena. Protiv odluke kojom je pravnosnažno odlučeno o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje revizija nije dozvoljena, jer se tom odlukom sudski postupak pravnosnažno ne okončava, te nisu ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.
Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke koja se po zakonu revizijom ne može pobijati (član 401. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 412. ZPP), revizija tužilaca nije dozvoljena, zbog čega je primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
