U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik - stalni staralac VV iz ..., a njihov zajednički punomoćnik je Milomir Šalić, advokat iz ..., protiv tužene GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., koje zastupa punomoćnik Jovanka Zečević Anđelković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5532/14 od 18.03.2015. godine, u sednici održanoj 29.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5532/14 od 18.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 40834/10 od 01.09.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti ćerke solidarno isplate iznos od 700.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude pa do isplate i na ime naknade materijalne štete – troškova sahrane, pogrebne opreme i podizanja nadgrobnog spomenika ukupan iznos od 261.201,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.07.2013. godine, pa do isplate (tačka 1. izreke), a tužilji BB, na ime naknade nematerijalne štete, za duševne bolove zbog smrti roditelja iznos od 2.000.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i na ime naknade materijalne štete – izgubljenog izdržavanja, za period od 01.02.1995. do 19.03.2013. godine, kapitalizirani iznos rente 6.569.907,89 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2013. godine, pa do isplate (tačka 2. izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja BB tražila da se obavežu tuženi da joj naknade materijalnu štetu zbog izgubljenog izdržavanja u obliku mesečne novčane rente u iznosu od 38.589,72 dinara, počev od 20.03.2013. godine, pa ubuduće, svakog 05. u mesecu za tekući mesec, dok za to budu postojali zakonski uslovi. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 2.174.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, usvojen je predlog tužilaca za određivanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti - kuće broj ..., u ..., ul. ..., sa pravom korišćenja zemljišta koje je bliže opisano u tom stavu izreke.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5532/14 od 18.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženih i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 40834/10 od 01.09.2014. godine, u stavu trećem i četvrtom izreke, kao i u stavu prvom izreke (tač. 1. i 2), izuzev u delu kojim je odlučeno o zahtevu tužilje BB kojim je traženo da joj tuženi naknade materijalnu štetu zbog izgubljenog izdržavanja u obliku novčane rente za period od 01.02.1995. do 19.03.2013. godine, pa je stavom drugim izreke, preinačena prvostepena presuda u navedenom delu, tako što su tuženi obavezani da tužilji BB, na ime naknade materijalne štete zbog gubitka izdržavanja, isplate iznos od 3.290.649,835 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je od dosuđenog iznosa, do traženih 6.569.907,89 dinara, tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, odbijene su žalbe tuženih i potvrđeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 40834/10 od 05.09.2014. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno preko punomoćnika izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14).

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju reč o postupku započetom pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14), pa se primenom odredbe člana 506. stav 1. navedenog zakona, ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09).

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se u reviziji ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, u smislu člana 361. stav 1. u vezi članova 8, 256, 303. ZPP, budući da je drugostepeni sud ocenio da se pobijana presuda ne zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, niti su u postupku pred prvostepenim sudom učinjene relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje su tuženi ukazivali u žalbi, već je prvostepena presuda delimično preinačena zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ... godine, pokojni EE ubio je svoga brata ŽŽ i teško telesno povredio svoju snahu ZZ, koja je usled povreda preminula ... godine. Tužilja BB (rođ. ... godine) je ćerka lica koja su u ovom događaju izgubila život, a tužilac AA je otac pok. ZZ. U trenutku izvršenja krivičnog dela EE bio je neuračunljiv, pa mu je presudom Okružnog suda u Beogradu K 444/94 od 12.10.1994. godine, na osnovu člana 494. stav 3. ZKP i člana 63. KZ SRJ, izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, zbog toga što je lišio života svoga brata i snahu, čime je učinio dva krivična dela ubistva iz člana 47. stav 1. KZ RS. U postupku raspravljanja zaostavštine EE, koji je preminuo ... godine, tuženi (supruga i deca) su oglašeni za zakonske naslednike. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, sud je utvrdio da tržišna vrednost imovine koju su tuženi nasledili na dan veštačenja, iznosi ukupno 38.886.058,39 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 374.592 evra. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, sud je utvrdio da visina štete koju tužilja BB trpi gubitkom izdržavanja iznosi ukupno 6.569.907,89 dinara, što predstavlja zbir zarada koje bi ostvarili njeni roditelji, u iznosu od po 3.283.015,93 dinara, pri čemu je svaki iznos zarade revalorizovan od dospelosti, pa do 05.03.2013. godine, kada je izvršeno veštačenje. Visina naknade materijalne štete za troškova sahrane, pogrebne opreme i postavljanja nadgrobnog spomenika, koje je imao tužilac AA, utvrđena je na osnovu potvrda javnog komunalnog preduzeća za pogrebne usluge i iznosi ukupno 261.201,00 dinara. U vreme smrti roditelja, tužilja BB je bila maloletna, a u međuvremenu je delimično lišena poslovne sposobnosti i stavljena pod starateljstvo. Tužioci trpe i trpeće duševne bolove zbog smrti roditelja i kćerke.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da postoji osnov odgovornosti tuženih za nastalu štetu. Građansko-pravna odgovornost tuženih, kao pravnih sledbenika pok. EE, za materijalnu i nematerijalnu štetu koju su pretrpeli tužioci je izvor obligacionog odnosa i tuženi za nju odgovaraju po pravilima odgovornosti po osnovu pravičnosti. Prema članu 169. stav 1. Zakona o bligacionim odnosima (ZOO), u slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu potpuno ili delimično. Članom 222. Zakona o nasleđivanju, propisano je da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do vrednosti ostaviočeve imovine.

Naime, pok. EE izvršio je dva krivična dela ubistva u stanju neuračunljivosti zbog čega mu je izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u ustanovi, gde je i preminuo. U vreme štetnog događaja pok. EE nije bio određen nadzor. S obzirom da su tuženi nasledili njegovu imovinu čija je vrednost znatno veća od naknade štete koju tužioci potražuju, pravičnost zahteva da tuženi naknade štetu, koju je svojom radnjom prouzrokovao njihov pravni prethodnik, jer imaju mogućnost da naknade tu štetu, bez znatnih materijalnih teškoća. Iz navedenih razloga, neosnovani su navodi ravizije kojima se dovodi u pitanje osnov odgovornosti za nastalu štetu.

Imajući u vidu sve konkretne okolnosti, pre svega materijalno stanje tuženih i materijalno strane oštećenika (tužilaca), po oceni revizijskog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da postoji odgovornost tuženih za nastalu štetu i da se bazira na odredbi člana 169. stav 1. u vezi čl. 154, 155. ZOO i člana 222. Zakona o nasleđivanju.

Apelacioni sud u Beogradu je pravilno primenio materijalno pravo, član 194. ZOO, kada je tužilji BB koja je u vreme smrti roditelja bila maloletna dosudio naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja. Prilikom utvrđivanja visine naknade štete nastale gubitkom izdržavanja, Apelacioni sud je ocenom nalaza veštaka ovu naknadu umanjio za 50%, pravilno nalazeći da u spornom periodu vrednost dinara nije bila obezvređena, te da nije bilo mesta revalorizaciji novčanog iznosa mesečnih zarada koje su ostvarivali njeni roditelji. Takođe, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužiocu AA, na osnovu člana 193. ZOO, dosuđena naknada materijalne štete za uobičajene troškove sahrane. Iz navedenih razloga, iznosi naknade materijalne štete, sa zakonskom zateznom kamatom dosuđeni su u skladu sa odredbom člana 277. stav 1. ZOO u vezi člana 189. stav 1. ZOO, pa navodi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu nisu osnovani.

Pravilna je i ocena drugostepenog suda da tužioci shodno odredbi člana 201. stav 2. ZOO imaju pravo na novčanu naknadu kao satisfakciju trpljenjima kojima su izloženi zbog psihičkih bolova prouzrokovanih smrću bliskog lica – roditelja i ćerke tužilaca. Tužilja je zbog smrti roditelja lišena roditeljskog staranja. Uvažavajući težinu slučaja, činjenicu da tužioci njihovom smrću trpe i da će trpeti intenzivne duševne patnje, ali imajući u vidu i druge okolnosti kao i svrhu radi koje se naknada dosuđuje, pravilno je u pobijanoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odmerena naknada ove štete, pri čemu dosuđeni iznos predstavlja pravičnu naknadu tužiocima i odgovarajući je okolnostima slučaja i svrsi radi koje se dosuđuje.

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih ovaj sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić