.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1958/2016
21.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Željko Ristić, advokat iz ..., protiv tuženog Privredno društvo „BB“ ..., sa sedištem u ..., čiji je zakonski zastupnik VV, GG iz ..., odgovornog urednika dnevnih novina „DD“ i ĐĐ iz ..., autora, čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 172/16 od 01.07.2016. godine, u sednici održanoj 21.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 172/16 od 01.07.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P3 245/2014 od 08.02.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplate iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom propisanom Zakonom o zateznoj kamati počev od 08.02.2016. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, a sve u roku od 8 dana. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da sud obaveže tužene da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate iznos preko dosuđenog iznosa a do traženog iznosa od 490.000,00 dinara, sa kamatom. Trećim stavom izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 172/16 od 01.07.2016. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obavežu da mu solidarno naknade nematerijalnu štetu usled pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 100.000,00 dinara sa kamatom, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno plati troškove parničnog postupka u iznosu od 104.900,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonom predviđenih razloga, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se reviziija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnim novinama „DD“ br. ... od 17.06.2014. godine, čiji je izdavač i osnivač tuženo Privredno društvo, a glavni i odgovorni urednik tuženi GG, na naslovnoj strani je objavljena fotografija tužioca i tekst pod naslovom: „... “ i na devetoj strani tekst autora ĐĐ pod naslovom: „...“. Uz fotografiju tužioca i komentar „...“, objavljen je tekst u kome su objavljene informacije i to: „...“, „...“. Samo dan kasnije u javnom glasilu dnevnih novina „DD“ br. ... od 18. 06. 2014. godine, čiji je izdavač i osnivač tuženo Privredno društvo, a glavni i odgovorni urednik tuženi GG, a tuženi ĐĐ novinar i autor teksta, objavljen je na strani 11 tekst pod naslovom „....“, ispod naslova je … i komentar „...“, uz navod u tekstu „...“ i „ ...“.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da su objavljeni navodi u tekstovima leziono sposobni i podobni da povrede čast i ugled tužioca i da prouzrokuju nematerijalnu štetu, sobzirom da je tužilac u javnosti prikazan u negativnom svetlu, a da je navedenim informacijama stvorena pogrešna predstava o tužiocu.
Preinačujući prvostepenu presudu, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u celosti. Drugostepeni sud je ocenio da su u navedenim tekstovima izloženi vrednosni sudovi koji su novinari slobodni da daju u okviru slobode izražavanja koji, imajući pri tom u vidu i činjenicu da je tužilac bio direktor u javnom preduzeću, nisu podobni da povrede čast i ugled tužioca u meri koja bi opravdavala dosuđivanje naknade po tom osnovu.
Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Naime, u konkretnom slučaju nisu se stekli uslovi iz člana 3, 80. i 81. Zakona o javnom informisanju za naknadu nematerijalne štete u vezi sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima. Suprotno navodima revizije, u medijskom pravu od novinara se ne može zahtevati utvrđivanje istinosti činjenica kao u sudskom postupku u smislu da za objavljivanje činjeničnih iskaza nije nužno postojanje dokaza njihove apsolutne istinitosti. U spornom tekstu izneta je istinita infrormacija vezana za … čiji je direktor tužilac, a nakon poplava u Obrenovcu. Opis izgleda tužioca tom prilikom i njegovih izjava tom prilikom, od strane autora teksta, predstavlja vrednosni sud autora teksta, koji i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne opravdavaju dosuđivanje naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda, posebno imajući u vidu i činjenicu da je tužilac bio direktor u pomenutom javnom preduzeću, te da je u tom svojstvu, kao javna ličnost, izložen pojačanoj kritici javnosti u pogledu poslova koje obavlja.
Iz navedenih razloga, prihvatajući u svemu razloge iz pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom plana 414. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
