U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca-protivtuženog AA d.o.o. iz ..., koga zastupa punomoćnik Nevenka Veselinović, advokat iz ..., protiv tuženog- protivtužioca BB d.o.o. iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Dragićević, advokat iz ..., radi poništaja i raskida ugovora i naknade štete, vrednost predmeta spora 52.368.883,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 221/16 od 07.04.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 09.11.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužioca-protivtuženog, preinačava presuda Privrednog apelacionog suda Pž. 221/16 od 07.04.2016.godine u delu stava prvog izreke i presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 785/2014 od 28.10.2015.godine u stavu četiri izreke, tako što se usvaja tužbeni zahtev i ovlašćuje tužilac da iz sudskog depozita Privrednog suda u Beogradu u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude preuzme menice ..., ..., ..., ...i ....

U preostalom delu revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž. 221/16 od 07.04.2016.godine odbija se kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 7835//2014 od 28.10.2015.godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o zakupu poslovnog prostora broj ... od 30.07.2014.godine i ugovor o zakupu poslovnog prostora broj ... od 11.07.2014.godine, koji su zaključeni između tužioca i tuženog. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev, te je utvrđeno da su navedeni ugovori raskinuti. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati iznos od 52.368.883,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.11.2014.godine do konačne isplate.

Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se ovlasti tužilac da iz sudskog depozita Privrednog suda u Beogradu u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude preuzme menice sa serijskim brojevima bliže navedenim u tužbi. Stavom petim izreke odbačena je protivtužba u delu u kome je tuženi-protivtužilac tražio da sud utvrdi da je tužilac-protivtuženi odgovoran za raskid ugovora o zakupu i ugovora o izvođenju radova broj ... od 06.08.2014.godine i broj ... od 06.08.2014.godine, kao nedozvoljen. Stavom šestim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužioca-protivtuženog da tuženom-protivtužiocu isplati iznos od 946.512 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.12.2014.godine pa do konačne isplate. Stavom sedmim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev za obavezivanje tužioca- protivtuženog da tuženom-protivtužiocu isplati 18.198.791,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.06.2015.godine pa do konačne isplate. Stavom osmim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu, ispravljenu rešenjem istoga suda od 24.1.2015.godine u stavovima trećem i četvrtim izreke. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena je prvostepena presuda sa rešenjem o ispravci u stavovima šestom i sedmom izreke. Stavom trećim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka pa je prvostepena presuda ispravljena rešenjem istoga suda potvrđena u stavu osmom izreke. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude u delu pravnosnažno odbijenog tužbenog zahteva i odluke o troškovima postupka blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac-protivtuženi zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužilac je podneo odgovor na reviziju, osporio je njenu dopuštenost i osnovanost, a troškove revizijskog postupka nije tražio ni opredelio.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da je revizija tužioca-protivtuženog delimično osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom tužioca-protivtuženog ne ukazuje se na postojanje drugih bitnih povreda koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP, za ukidanje nižestepenih presuda.

Prema utvrđenim činjenicama parnične stranke su bile u ugovornom odnosu po dva ugovora o zakupu i to tužilac kao zakupac, a tuženi kao zakupodavac. Predmet ugovora su bili poslovni prostor u ulici ... u ... i ... broj ... u ..., kojima je definisana obaveza tuženog da tužiocu najkasnije do dana primopredaje prostora dostavi izvod iz lista nepokretnosti kao dokaz da je vlasnik nepokretnosti. Ugovoreno je da će se primopredaja prostora izvršiti najkasnije do 01.09.2014.godine, dok je dan 15.11.2014.godine označen kao dan početka obavljanja delatnosti tuženog u predmetnim poslovnim prostorijama. Ugovori su zaključeni na desetogodišnji period zakupa. U članu 17. Ugovora o zakupu naslovljenog kao „Ugovorna kazna“ regulisano je da u slučaju prestanka ugovora u prvih pet godina iz razloga za koje nije odgovoran tuženi, tužilac će biti u obavezi da nadoknadi tuženom kompletan iznos minimalnih zakupnina za period od momenta prestanka ugovora do isteka prvih pet godina zakupa uvećan za PDV. Kao obezbeđenje ove obaveze tužilac je tuženom predao 6 blanko menica. Ugovorima je regulisana i obaveza tuženog da do dana primopredaje izvrši prenameru poslovnog prostora, zbog čega su tužilac i tuženi 06.08.2014.godine zaključili još dva ugovora čiji je predmet izvođenje radova na finalizaciji poslovnog prostora koji su bili predmet zakupa. Ugovoreno je da tuženi radove izvede po sistemu ključ u ruke u roku od 3 meseca po uplati avansa od strane tužioca. Ugovore o zakupu je raskinuo tužilac 04.12.2014.godine, a prethodno je dopisom od 22.09.2014.godine pozvao tuženog da obustavi sve aktivnosti, koje se izvode prema ugovorenoj dinamici. Pozivajući se na pravo iz člana 17. Ugovora o zakupu tuženi je 14.11.2014.godine realizacijom menice od tužioca naplatio iznos od 52.368.883,00 dinara.

Predmet tužbenog zahteva je povraćaj iznosa koga je tuženi naplatio realizacijom menice, kao i povraćaj menica, odnosno davanje ovlašćenja tužiocu da iz sudskog depozita Privrednog suda u Beogradu preuzme preostale menice date kao obezbeđenje u realizaciji ugovora o zakupu. Takođe je postavio zahtev da se ponište ili utvrdi da su raskinuti ugovori o zakupu zaključeni između tužioca i tuženog.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev delimično osnovan, te je utvrdio da su ugovori o zakupu zaključeni između parničnih stranaka raskinuti. Tumačeći ugovornu odredbu člana 17. Ugovora primenom člana 99. stav 2. ZOO prvostepeni sud je zaključio da ista ne može predstavljati ugovornu kaznu u smislu člana 270. ZOO, jer navedena odredba ne predviđa obavezu tužioca na isplatu novčanog iznosa u slučaju da ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem, već obavezuje tužioca da u slučaju prestanka ugovora bez odgovornosti tuženog isplati tuženom ugovorom predviđeni iznos. Stoga je sud mišljenja da su stranke ugovorile specifičnu vrstu odustanice u smislu člana 82. ZOO, te kako je tužilac raskinuo ugovore o zakupu, a tuženom je naložio da obustavi aktivnosti oko prenamene prostora, to po oceni prvostepenog suda tuženi je imao pravo na primenu člana 17. predmetih ugovora, te naplatu potraživanja od 52.368.883,00 dinara, zbog čega je tužbeni zahtev za povraćaj ovog iznosa neosnovan. Po stanovištu drugostepenog suda tuženi se naplatom navedneog iznosa nije u celosti namirio po osnovu člana 17. predmetnih ugovora, zbog čega je odbijen zahtev tužioca za povraćaj menica izdatih po ovom osnovu.

Izneto stanovište prvostepenog suda u celosti je prihvatio i drugostepeni sud.

Bez uticaja je navod revidenta da su nižestepeni sudovi pogrešnom primenom člana 99. ZOO protumačili odredbu člana 17. Ugovora o zakupu zaključenih između parničnih stranaka, te da je neprihvatljiv zaključak nižestepenih sudova da je istim članom predviđena specifična vrsta odustanice u smislu člana 82. ZOO. Odredbom člana 17. tačka 1. Ugovora o zakupu poslovnog prostora broj ... od 11.07.2014.godine, koji se odnosi na poslovni prostor u ... ulici broj ..., stranke su ugovorile da u slučaju prestanka ovog ugovora u prvih pet godina trajanja iz razloga za koji nije odgovoran zakupodavac (ovde tuženi), zakupac (ovde tužilac) će biti u obavezi da naknadi zakupodavcu kompletan iznos minimalnih zakupnina za period od momenta prestanka ugovora do isteka prvih pet godina zakupa uvećan za iznos PDV, koji iznos će biti u obavezi da isplati u roku od 15 dana od dana prestanka ugovora. Bez obzira kakva je pravna priroda ove ugovorne odredbe, odnosno da li se radi o odustanici, ugovornoj kazni, ili sui generis naknadi, prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženi nije kriv za raskid ovog ugovora, jer je bio vlasnik tog poslovnog prostora, a tužilac je svojim dopisom od 22.09.2014.godine naložio tuženom da obustavi sve aktivnosti oko prenamene poslovnog prostora, te tuženi nije imao obavezu da nastavi sa radovima do daljeg naloga tužioca. Stoga su se ispunili ugovoreni uslovi za primenu navedene ugovorne odredbe u pogledu poslovnog prostora u ulici ... broj ..., te da je tužilac dugovao tuženom petogodišnju zakupninu za navedeni prostor, što je tuženi naplatio realizacijom jedne menice popunjene na iznos od 52.368.883,00 dinara. Stoga je zahtev tužioca za povraćaj ovog iznosa neosnovan, te su ga nižestepeni sudovi pravilno odbili.

Međutim, osnovan je revizijski navod da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, odnosno odredbu člana 17. stav 1. Ugovora o zakupu u preostalom delu kada su odbili zahtev tužioca za vraćanje u posed preostalih menica. Ovo naročito imajući u vidu odbijanje protivtužbenog zahteva kojim je tuženi-protivtužilac tražio obavezivanje tužioca- protivtuženog na isplatu od 362.040 evra na ime zakupnine za objekat u ... broj ... za preostalih 5 godina, obzirom da je 5 godina u skladu sa članom 17. već naplatio i iznosa od 584.474 evra na ima zakupnine objekta u .... ulici za svih 10 godina zakupa. Imajući u vidu odbijanje protiv tužbenog zahteva, te činjenicu da je tuženi za prvih 5 godina zakupninu u ... ulici naplatio menicom, proizilazi da više nema potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa tužiocem, te ni osnova po kome bi menice iz raskinutih ugovora o zakupu zadržao. Naime, sporne menice su date kao obezbeđenje potraživanja tuženog prema tužiocu u slučaju ispunjenosti uslova iz člana 17. stav 1. Ugovora, odnosno prestanka ugovora u prvih pet godina trajanja iz razloga za koje nije odgovoran tuženi. Po ugovoru o zakupu za poslovni prostor u ... ulici broj ..., tuženi je relaizacijom menice naplatio iznos koji mu pripada saglasno navedenoj ugovornoj odredbi. Stoga je protivtužbeni zahtev za narednih 5 godina za ovaj objekat pravnosnažno odbijen. Protivtužbeni zahtev za isplatu naknade po članu 17. stav 1. Ugovora o zakupu objekta u ... ulici broj ... pravnosnažno je odbijen, jer tuženi-protivtužilac nikada nije postao vlasnik ovog objekta pa do trenutka raskida ugovora nije ispunio osnovnu od svojih ugovornih obaveza, što dalje znači da na ovu situaciju nije moguće primeniti član 17. ugovora. Obzirom da su ugovori o zakupu između parničnih stranaka raskinuti, a da tuženi-protivtužilac nema više potraživanja prema tužiocu-protivtuženom po osnovu člana 17. ugovora, otpao je osnov po kome su tuženom-protivtužiocu date preostalih 5 menica, te stoga tužilac ima pravo da mu se iste vrate, saglasno članu 132. ZOO, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud delimično usvojio reviziju tužioca, preinačio nižestepene presude u delu pravnosnažnog odbijenog tužbenog zahteva da sud ovlasti tužioca da iz sudskog depozita Privrednog suda u Beogradu preuzme menice sa serijskim brojevima bliže navedenim u izreci, te je ovlastio tužioca na tu činidbu.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. i 416. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je o reviziji tužioca odlučio kao u izreci revizijske presude.

Obzirom na delimičan uspeh stranaka u sporu pravilna je odluka da svaka strana snosi svoje troškove postupka, pa je primenom člana 153. stav 2. u vezi sa članom 165. stav 1. i 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju u delu osporavanja odluke o troškovima postupka i zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić