Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilaca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a tužioci u reviziji ne ukazuju na neku konkretnu povredu postupka koja bi mogla biti osnov za izjavljivanje tog pravnog sredstva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 31.03.2008. godine zaključen je ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljišta u KO ... i to kp. broj .../..., ..., .../... i .../... između zakupodavca DD i zakupca VV. Tim ugovorom je predviđeno da će zakupac zemljište koristiti za uzgajanje soje, suncokreta i pšenice, zatim da će na ime korišćenja zemljišta plaćati zakupninu u godišnjem iznosu od 6 metara pšenice po jutru po tržišnoj ceni na dan isplate ili isporuke, s tim što će istu plaćati godišnje unapred do avgusta u tekućoj godini, a trajanje zakupa je određeno do 31.12.2013. godine. Iako je u ugovoru kao zakupac navedena samo VV nepokretnosti koje su predmet zakupa faktički je koristio i tuženi GG, a bez obzira što je ugovorom određeno da se zakupnina plaća unapred tuženi su zakupodavcu zakupninu plaćali svake godine po skidanju useva u tekućoj godini, to jest u avgustu i to u visini kako je ugovorom predviđeno. Tužioci su 2013. godine od DD kupili sporne nepokretnosti i to AA kp. broj .../... i .../..., a BB parcelu ..., sve u KO ..., s tim što je DD preminuo početkom 2014. godine. Nakon kupovine zemljišta tužioci su od tuženih tražili da im predaju u posed sporne nepokretnosti pre isteka ugovora o zakupu što su tuženi odbili. Nakon toga, tužioci su tražili da se poveća iznos zakupnine i to tako što bi on bio u protivvrednosti za 12 metara pšenice po jutru, ali su tuženi i to odbili i platili su zakupninu kako je ugovorom utvrđena za 2013. godinu.

U ovoj parnici tužioci od tuženih potražuju upravo razliku zakupnine između one koja je bila utvrđena ugovorom i one koju su tužioci tražili da tuženi ubuduće plaćaju, a što su oni odbili. Prvostepeni sud nalazi da je tako postavljen tužbeni zahtev osnovan zbog toga što su tuženici i pored zahteva za povećanje zakupnine nastavili da koriste sporne nepokretnosti i na taj način su pristali na izmenu, odnosno povećanje zakupnine. Međutim, drugostepeni sud nalazi da tužbeni zahtev tužilaca nije osnovan jer oni nisu prihvatili da plaćaju novu zakupninu, pa dok je ugovor na snazi on se mora među strankama poštovati. Otuđenjem predmeta zakupa pribavilac stvari samo stupa na mesto zakupodavca, a ugovor se bez saglasnosti ugovarača ne može izmeniti, s tim što se ne može prihvatiti ni stav da su tuženi time što su nastavili da koriste nepokretnosti prihvatili novu zakupninu.

Pravilno je primenio materijalno pravo drugostepeni sud, kada je preinačio prvostepenu odluku i tužbeni zahtev tužilaca odbio kao neosnovan, a razloge koje je o tome naveo drugostepeni sud u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 591. ZOO je propisano da u slučaju otuđenja stvari koja je pre toga predata nekom drugom u zakup pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju između pribavioca i zakupca, pri čemu pribavilac ne može zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre proteka vremena za koje je zakup zaključen. Pošto je nesporno da tuženi nisu prihvatili povećanje zakupnine kako su to tužioci ponudili, to što su nastavili da koriste stvari koje su predmet zakupa ne znači da su prihvatili novu zakupninu, a što je u skladu sa članom 42. stav 1. ZOO.

Isticanje u reviziji da tuženici nisu ugovorenu zakupninu platili u roku po ugovoru, te da su samim tim skrivili ovu parnicu i da je to trebalo da se ima u vidu bar pri određivanju troškova postupka, nisu prihvatljivi jer u konkretnom slučaju predmet zahteva nije isplata ugovorene zakupnine već razlika između ugovorene i nove koju su tužioci ponudili, a tuženici nisu prihvatili. Gubitak parnice stvara osnov da se protivnoj strani naknade troškovi postupka, a kako je predviđeno članom 153. stav 1. ZPP.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost odluke drugostepenog suda, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Lidija Đukić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić