U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Stefanović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Svrljig, koju zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Svrljig, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3069/15 od 18.12.2015. godine i reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1667/16 od 22.08.2016. godine, u sednici održanoj 18.01.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3069/15 od 18.12.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1667/16 od 22.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 950/14 od 01.04.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 950/14 od 05.11.2015. godine, stavom prvim izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se utvrdi da potvrda tužene Opštine Svrljig, Komisije za administrativno-mandatna i imunitetska pitanja br. ...-.../...-... od 17.06.2010. godine nije istinita; stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev te je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime plate za mesec april, maj, jun, jul, avgust i septembar 2010. godine po 114.245,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos koja je bliže određena u izreci presude; stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na iznose iz stava drugog izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu počev od 05. u mesecu za prethodni mesec za svaki pojedinačni iznos do naznačenih dospeća kamata iz stava drugog izreke; stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 406.880,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3069/15 od 18.12.2015. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 950/14 od 01.04.2015. godine u stavu drugom izreke, ispravljena rešenjem istog suda od 05.11.2015. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime plate za mesec april, maj, jun, jul, avgust i septembar 2010. godine plati po 114.245,02 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos koja je bliže određena u izreci presude, kao i da na ove iznose uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno, doprinos za slučaj nezaposlenih po stopama koje važe na dan uplate, kao i da tužena dostavi nadležnom Fondu PIO potrebnu dokumentaciju o uplati tih doprinosa za navedeni period i potrebne obrasce radi upisa tog staža osiguranja u matičnu evidenciju Fonda na ime tužioca kao i da tuženi taj staž osiguranja upiše u radnu knjižicu tužioca, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 950/14 od 01.04.2015. godine ispravljena rešenjem istog suda od 05.11.2015. godine u stavu trećem izreke; stavom trećim izreke, ukinuta je ista presuda u stavu prvom i četvrtom izreke i u tim delovima predmet je vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv stava prvog presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3069/15 od 18.12.2015. godine tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 04.12.2009. godine izabran za ... SO Svrljig i rešenjem Komisije za administrativno-mandatna i imunitetska pitanja od 10.12.2009. godine utvrđen je koeficijent za primenu i obračun zarade od 7,74. Tužilac se pre izbora na funkciju nalazio u radnom odnosu kod ... Rešenjem ovog preduzeća br..../...-... od 10.12.2009. godine tužiocu je zbog izbora na navedenu funkciju počev od 04.12.2009. godine, priznato pravo na mirovanje radnog odnosa, a u rešenju je navedeno da tužilac ima pravo da se u roku od 15 dana po prestanku funkcije vrati na rad u ovo preduzeće. Na sednici SO Svrljig od 18.03.2010. godine tužilac je razrešen dužnosti ... SO Svrljig i rešenje o razrešenju sa funkcije dostavljeno je tužiocu. Republički fond je 18.06.2010. godine doneo rešenje kojim je utvrđeno da je tužiocu prestalo svojstvo osiguranika 03.04.2010. godine, te je tuženi tužioca odjavio kod nadležnog fonda 05.08.2010. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničog stanja pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom člana 69. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, broj 48/91...79/2005) na čiju primenu upućuje član 189. Zakona o državnim službenicima, propisano je da izabrano lice po prestanku funkcije ima pravo na platu u trajanju od 6 meseci u visini koju je imao u vreme prestanka funkcije (stav 1), pravo na platu iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do 6 meseci ukoliko u tom vremenu izabrano lice stiče pravo na penziju (stav 2), pravo iz stava 1. i 2. ovog člana prestaje zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju (stav 3).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je u vreme kada je izabran na funkciju ... bio u radnom odnosu kod drugog poslodavca, gde mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa sa pravom da se javi na rad u roku od 15 dana po prestanku funkcije. U situaciji kada je izabrano lice u radnom odnosu kod drugog poslodavca i kada mu prava iz radnog odnosa miruju, ne mogu da se ostvaruju i prava na platu iz člana 69. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da odredba člana 69. Zakona o radnim odnosima u državnim organima propisuje pravo zaštitnog karaktera koje nosiocu funkcije obebzeđuju vrstu socijalne sigurnosti dok ne reši pitanje svog radnog angažovanja. To znači da je radno-pravni status tužioca posle razrešenja sa funkcije ... bio zaštićen jer mu radni odnos nije prestao kod poslodavca gde je obavljao rad pre izbora na funkciju i kod kojeg ostvaruje i druga prava iz radnog odnosa, pre svega pravo na zaradu. Imajući u vidu navedeno, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 69. stav 1. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, tako da tužilac po prestanku funkcije nema pravo na platu u trajanju od šest meseci, kao i uplatu doprinosa nadležnim fondovima.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 17/16 od 02.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da potvrda Opštine Svrljig broj 020-282/2010-01 od 17.06.2010. godine nije istinita; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 161.250,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude, dok je deo zahteva preko dosuđenog do traženog iznosa od 172.500,00 dinara odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1667/16 22.08.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 17/16 od 02.03.2016. godine u stavu prvom i u usvajajućem delu stava drugog izreke.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1667/16 od 22.08.2016. godine tužilac je izjavio reviziju.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), na čiju primenu upućuje član 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Članom 410. stav 2. tačka 2. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako nije izjavljena preko punomoćnika advokata, izuzev kada je stranka advokat, a članom 85. stav 6. istog zakona, propisano je da stranku mora da zastupa advokat u postupku po vanrednim pravnim lekovima, izuzev ako je sama advokat.

U konkretnom slučaju, tužilac koji nije advokat izjavio je protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1667/16 od 22.08.2016. godine reviziju kao vanredan pravni lek, lično i zato je ova revizija nedozvoljena, obzirom da je revizija morala da bude izjavljena preko punomoćnika advokata.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić