Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 1425/16 od 17.08.2016. godine, preinačio prvostepenu presudu u delu odbijenog tužbenog zahteva tako što je obavezao tuženu Republiku Srbiju, Ministarstvo pravde, da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati još iznos od 140.000,00 dinara (ukupno 250.000,00 dinara), sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja – 29.01.2016. godine do isplate, dok je u preostalom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka, prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji izraženu u presudama Osnovnog suda u Novom Sadu, u odnosu na presude Apelacionog suda u Novom Sadu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), da se revizija tužioca smatra izuzetno dozvoljenom, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse doneo odluku kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u pogledu izuzetne dozvoljene revizije u smislu člana 404. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku je utvrđeno da je tužilac bio 261 dan u pritvoru, zbog sumnje da je izvršio krivično delo razbojništva iz člana 206.stav 1. KZ. Pritvor je tužiocu određen rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu Ki 4983/12 od 21.12.2012. godine, zbog postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da bi mogao boravkom na slobodi ponoviti krivično delo, u smislu člana 142.stav 1.tačka 3. ZKP. Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 2568/2012 od 25.02.2015. godine, odbijena je optužba u odnosu na tužioca da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, jer je OJT odustao od optužbe. U vreme lišenja slobode tužilac je imao 27 godina (rođen je ... godine), neoženjen, zaposlen kao radnik u ... u ... . Revizijom tužilac navodi da je dosuđen iznos prenisko odmeren.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovano se revizijom tužioca osporava visina dosuđene naknade zbog neosnovanog lišenja slobode, jer je Vrhovni kasacioni sud našao da su nižestepeni sudovi ovaj iznos prenisko odmerili.

Visina novčane naknade za nematerijalnu štetu utvrđuje se u smislu odredbe člana 200.stav 2. Zakona o obligacionim odnosima.Naknada nematerijalne štete u smislu navedene zakonske odredbe ima za cilj materijalnu satisfakciju, zbog povrede Ustavom zaštićenih prava i dobara kakva su sloboda i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti, predstavljaju jedinstven vid štete koji obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog, proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti, kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela koje je oštećenom stavljeno na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životno doba oštećenog u vreme lišenja slobode, porodično stanje, zanimanje i drugi činioci koji u konkretnom slučaju utiču na prirodu, težinu i trajanje psihičkih bolova izazvanih lišenjem slobode.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti relevantne za odmeravanje visine naknade predmetne štete, Vrhovni kasacioni sud nalazi da naknada štete tužiocu u visini od još 250.000,00 dinara (ukupno 500.000,00 dinara) odgovara okolnostima slučaja i svrsi radi koje se dosuđuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, u smislu člana 414. i 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić