Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vučinić, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je zahtevao i da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je nižestepeni sud zasnovao svoju presudu samo na jednom dokazu – iskazu oštećenog BB, koji pritom nije cenio shodno odredbi člana 16. stav 2. ZKP. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da pravnosnažna presuda nije zasnovana na činjenicama u čiju izvesnost je sud uveren, kako to nalaže imperativna zakonska odredba iz člana 16. stav 4. ZKP, pa je prema stavu branioca, sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, ali i postojanje obeležja krivičnog dela, u konkretnom slučaju sud morao rešiti u korist okrivljenog, shodno odredbi člana 16. stav 5. ZKP. Zbog navedenog, branilac smatra da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojem se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, tj. da je time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog, kao razlog zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po oceni ovog suda, isti ne osporava navedeni dokaz niti po formi, niti prema načinu pribavljanja, već ukazuje na povredu člana 16. stav 2, 4. i 5. ZKP.

Branilac u zahtevu ističe i to da je sud u pobijanoj prvostepenoj presudi dao kratku analizu i ocenu iskaza svedoka VV, dok je drugostepeni sud iskaz ovog svedoka u potpunosti zanemario, iako navedeni svedok, prema stavu branioca, potvrđuje odbranu okrivljenog da on nije lice koje je zahtevalo i primilo mito. Umesto toga, sud je poklonio veru iskazu oštećenog, koji je prema navodima zahteva, svestan posledica koje je proizvela njegova prijava i koji ima opravdan strah da i sam ne bude procesuiran u svojstvu osumnjičenog.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Takođe, branilac u zahtevu ističe i da je u toku postupka ostala neutvrđena odlučna činjenica koja se tiče predmeta krivičnog dela –novca, jer kod okrivljenog nije pronađeno sredstvo podmićivanja, budući da o tome nije sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Time je, prema stavu branioca, učinjena povreda člana 16. u vezi sa članom 15. stav 1. ZKP, kao i povreda člana 83. i 147. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 15. stav 1, 16, 83. i 147. ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić