Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 225/17 od 10.11.2017. godine, delimično su usvojene žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Željka Gvojića i advokata Nikole Tadića, te je preinačena presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 335/17 od 18.09.2017. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Viši sud u Somboru, okrivljenom AA za izvršenje krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci, za izvršenje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, te ga uz primenu odredbi o sticaju iz člana 60. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 16.06.2017. godine pa do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora, dok su u ostalom delu žalbe odbijene kao neosnovane, a presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 335/17 od 18.09.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Tadić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude u delu koji se odnosi na krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da se pobijane presude nisu mogle zasnivati na nalazu i mišljenju sudskog veštaka Dejana Belića, jer isti nema potrebna stručna znanja iz antropologije i anatomije da bi mogao udovoljiti predmetu veštačenja, tj. izjasniti se u pogledu okolnosti da li je lice koje je snimljeno sigurnosnom kamerom - okrivljeni AA, s obzirom da je pomenuti veštak registrovan za oblast balistike, vatrenog i hladnog oružja, sa užom specijalnosti-balistika vatreno i hladno oružje, trasologija, ali trasologija samo za oblast balistike vatrenog i hladnog oružja. Zbog navedenog, branilac smatra da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti suštinski ukazuje da veštak Dejan Belić, ne raspolaže potrebnim stručnim znanjima neophodnim za obavljanje poverenog veštačenja, tj. ukazuje na povredu člana 114. stav 1. ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje da se iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka Mileta Stepanovića, ne može izvući bilo kakav pouzdan zaključak o tome da li sporni trag na licu mesta potiče od patika koje su oduzete od okrivljenog, jer je navedeni veštak vršio takozvana makroskopska merenja, a ne mikroskopska, pa kako nisu pronađene „identifikacione“ karakteristike, to prema navodima zahteva, nije isključena mogućnost da je sporni trag mogao nastati i od druge patike istog modela, veličine i vrste. Zbog navedenog, branilac smatra da se u konkretnom slučaju nije moglo utvrditi da se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret, i da su stoga pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, isti suštinski osporava činjenična utvrđenja data u nalazu i mišljenju veštaka Mileta Stepanovića, tj. osporava utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 114. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Tadića, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić