U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Tasić, advokat iz ..., protiv tuženog BB Beograd, Ogranak „...“ ..., u postupku po reviziji tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3514/16 od 05.10.2017.godine, na sednici veća održanoj dana 17.05.2018.godine, donosi

P R E S U D U

UVAŽAVA SE revizija tužioca pa se PREINAČAVA presuda Privrednog apelacionog suda Pž 3514/16 od 05.10.2017.godine i PRESUĐUJE:

ODBIJA SE kao neosnvoana žalba tuženog i potvrđuje presuda Privrednog suda u Leskovcu P br. 775/15 od 12.02.2016. godine u stavovima jedan i tri izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Leskovcu P br. 775/15 od 12.02.2016.godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od 6.449.370,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.01.2017.godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos veći od dosuđenog, a do traženih 12.898.741,00 dinara, a stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi parnične troškove tužiocu u iznosu od 952.008,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi tuženog, presudom P 3514/16 od 05.10.2017.godine preinačio presudu prvostepenog suda u prvom i trećem stavu izreke i odbio tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete plati iznos od 6.449.370,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.01.2016.godine do isplate.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude, iz sledećih razloga:

Revizija tužioca je osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U postupku po reviziji nisu ispitivani revizijski navodi u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja,jer nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne može biti revizijski razlog.

Predmet tužbenog zahteva je zahtev tužioca za obavezivanje tuženog na naknadu štete koja je tužiocu prouzrokovana nestabilnim naponom električne energije, koju je isporučivao tuženi, a usled koga je došlo do kvara na mašinama tužioca.

U postupku je utvrđeno da je 01.07.2011.godine došlo do kvara na sistemu snabdevanja električnom energijom tuženog i nestanka jedne faze iz trafostanice 110/35 kv ... . Usled nestabilnosti napona došlo je do kvara na mašinama tužioca. Do kvara je došlo i na mašini CNC-40 model HOBBYM/40- E za proizvodnju stolarije i proizvoda od drveta. Krivicom tuženog došlo je do kvara na mašini za čiju je popravku proizvođač navedene mašine iz ... tražio iznos od 5.382 evra, što na dan 03.11.2011.godine odgovara dinarskoj protivvrednosti od 544.729,44 dinara. Tužilac je tužbu podneo 30.10.2012. godine i tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati iznos od 124.628,00 dinara na ime popravki mašina, za šta je dostavio i račune o izvršenoj popravci, iznos od 538.200,00 dinara na ime popravke navedene mašine CNC-40 i iznos od 9.775.000,00 dinara na ime štete prouzrokovane povećanim angažovanjem radnika zbog nekorišćenja navedene mašine. Tuženi je pravnosnažno obavezan presudom Privrednog suda u Leskovcu P br. 133/14 da plati iznos od 124.698,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom traženom na ime popravke drugih mašina, kao i iznos od 538.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.03.2015.godine, na ime traženog iznosa za popravku mašine CNC-40. Po tom osnovu tuženi je i isplatio tužiocu iznos od 725.778,50 dinara na ime dosuđene štete i obračunate kamate. Predmet ovog spora je preostali deo tužbenog zahteva tužioca za naknadu štete prouzrokovanu povećanim angažovanjem radnika zbog nekorišćenja mašine i povećane potrošnje električne energije, materijala i povećanog škarta. Pvostepeni sud je ocenom nalaza veštaka ekonomske struke utvrdio da je ukupna šteta zbog nekorišćenja mašine u periodu od 2011.godine do 2015.godine 12.898,741,00 dinar. Šteta je prouzrokovana povećanim angažovanjem radnika, većom potrošnjom električne energije i materijala i povećanog škarta pri radu tužioca bez korišćenja navedene mašine. Utvrđujući da je pasivno držanje tužioca doprinelo nastanku štete u procentu od 50% prvostepeni sud je obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 6.449.370,50 dinara.

Privredni apelacioni sud je preinačio odluku prvostepenog suda i odbio zahtev tužioca u celini. Prema stavu Privrednog apelacionog suda tuženi je odgovoran za štetu nastalu na mašini tužioca i za otklanjanje kvara, ali je istu naknadio uplatom dosuđenog iznosa od 725.778,50 dinara. Tuženi nije delimično odgovoran za štetu prouzrokovanu posle kvara na mašini, koja je nastala nekorišćenjem mašine tužioca, povećanim angažovanjem radnika, većom potrošnjom električne energije i materijala i povećanog škarta. Isplatom nastale štete na mašini u označenom iznosu od 725.778,50 dinara, sud smatra da je tuženi uspostavio stanje koje je bilo pre kvara mašine u imovini tužioca, te stoga nije odgovoran za štetu koja je nastala u kasnijem periodu. Šteta je nastala između 2011. i 2015. godine kada je plaćanje i izvršeno. Prema stanovištu Privrednog apelacionog suda šteta je mogla biti otklonjena, odnosno sprečena time što će tužilac otkloniti kvar i nastaviti sa proizvodnjom. Stoga sud smatra da je tužilac svojim nečinjenjem, odnosno propustom da mašinu popravi u navedenom periodu doprineo da šteta po ovom osnovu nastane, odnosno da bude veća od one koja je nastala kvarom na mašini, a koju je tuženi tužiocu već nadoknadio.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata izraženo stanovište Privrednog apelacionog suda.

U postupcima pred nižestepenim sudovima utvrđeno je kao deo činjeničnog stanja da je šteta nastala zbog nekorišćenja mašine do čijeg kvara je došlo nesporno usled kvara na sistemu snabdevanja električnom energijom tuženog. Šteta je nastala usled povećanog angažovanja radnika, veće potrošnje električne energije, materijala i povećanog škarta pri radu tužioca bez korišćenja navedene mašine. Zbog kvara navedene univerzalne mašine za brušenje, sečenje i glodanje, tužilac je morao da uvede još četiri mašine i da na svakoj uposli još po dva radnika. Za isti proizvodni proces bilo je potrebno 8 radnika, dok je taj proces kod CNC-40 obavljalo 2 operatera. Zato je angažovano 6 radnika više, povećana potrošnja električne energije za rad navedenih mašina i povećan škart koji je radom navedenih mašina prouzrokovan. To je šteta za koju je odgovoran tuženi s obzirom da je ista prouzrokovana kvarom na CNC-40 mašini tužioca do koga je došlo usled kvara na sistemu snabdevanja električnom energijom.

Pogrešno je stanovište Privrednog apelacionog suda da je tužilac odgovoran za ukupnu štetu prouzrokovanu u periodu od 2011. do 2015.godine, jer je svojim nečinjenjem-propustom da mašinu popravi doprineo da šteta nastane. Osnovano se u reviziji navodi da poslovanje tužioca, a koje je analizirano nalazom veštaka ukazuje da tužilac nije imao finansijskih mogućnosti da odmah o svom trošku otkloni navedeni kvar ili kupi novu mašinu kojom bi zamenio mašinu do čijeg kvara je došlo krivicom tuženog. Tužilac nije mogao sprečiti nastanak štete ili umanjiti njen iznos, iako je bio solventan, nije bio u finansijskim mogućnostima za velika ulaganja u novu mašinu, odnosno porpavku postojeće.

Šteta koja je evidentno nastala za tužioca kao posledica kvara mašine CNC-40 do kojeg je došlo krivicom tuženog, odlukom prvostepenog suda je dosuđena tužiocu u visini od 50% jer je procenom suda doprinos samog tužioca nastanku, odnosno uvećanju štete u smislu člana 192. stav 1. ZOO 50%. Pravilno je prvostepeni sud našao da je u smislu odredaba člana 185. stav 1. ZOO tuženi odgovorno lice za nastanak navedene štete.Zato je saglasno utvrđenom doprinosu tužioca u nastanku štete pravilno obavezan tuženi na naknadu dosuđenog iznosa od 6.449.370,50 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od 14.01.2016.godine do isplate.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci, tako što je preinačena drugostepena odluka i potvrđena odluka prvostepenog suda.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić