Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Momir Vučković je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da utvrdi da je podneti zahtev osnovan, te da pobijane presude preinači tako što će doneti presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, jer delo za koje je osuđen nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da činjenični opis u izreci prvostepene presude ne sadrži bitne elemente krivičnog dela za koje je Viši sud u Kruševcu osudio okrivljenog AA - iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016), jer u izreci nije navedeno da je okrivljeni ometao „službena lica nadležnih organa iz člana 2. Zakona o javnom redu i miru u vršenju službene dužnosti“, što je sud bio dužan da unese u izreku.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u podnetom zahtevu, ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 i 24/2018) propisano je da krivično delo „Ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti“, čini „Ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. ovog zakona u vršenju službene dužnosti - kazniće se zatvorom od šest meseci do dve godine“.

Odredbom člana 2. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 i 24/2018) propisano je da su „Nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđenim delokrugom“.

Činjeničnim opisom dela, datim u izreci prvostepene presude je utvrđeno da je okrivljeni AA, između ostalog, „u Varvarinu na ulici ... a potom i u zgradi Policijske stanice u Varvarinu, pretio da će napasti i napao oštećena službena lica PS Varvarin, policijske službenike BB i VV u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira ...“ čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016 i 24/2018).

U izreci prvostepene presude nije izričito numerički označen član 2. Zakona o javnom redu i miru RS („Službeni glasnik RS“, br. 6/16 i 24/2018), ali je sadržaj člana 2. Zakona o javnom redu i miru - (da su nadležni organi za održavanje javnog reda i mira Ministarstvo unutrašnjih poslova, Komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi, suštinski označeni navedenim opisom, kao u prethodnom stavu: „u Varvarinu na ulici ... a potom i u zgradi Policijske stanice u Varvarinu, pretio da će napasti i napao oštećena službena lica PS Varvarin, policijske službenike BB i VV u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira ...“. Dakle, izreka prvostepene presude sadrži kako objektivne okolnosti koje se odnose na same radnje izvršenja okrivljenog tako i subjektivne okolnosti koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog AA odnosno sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018), iz kog razloga su suprotni navodi u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                           Olgica Kozlov,s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić