Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Dušan Miletić advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ d.o.o. iz ..., VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/16 od 30.03.2016. godine, u sednici održanoj 25.01.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/16 od 30.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 292/13 od 12.20.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U drugom stavu izreke, tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 16/16 od 30.03.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 292/13 od 12.10.2015. godine.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi naknade nematerijalne štete podneta je 04.12.2013. godine. Vrednost spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 250.000,00 dinara.

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Takođe, nisu ispunjeni ni uslovi za dozvoljenost revizije iz člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom propisano. U konkretnom slučaju primenjuje se Zakon o javnom informisanju („Službeni glasnik RS“ broj 43/03 sa izmenama). Međutim, u ovom zakonu je, u vezi izjavljivanja revizije, propisano, jedino to da se revizija izjavljuje u roku od 15 dana od dostavljanja drugostepene presude (odredbom člana 89. stav 6.), tako da se u ovom slučaju uslovi za dozvoljenost revizije ispituju u skladu sa opštim zakonom, odnosno Zakonom o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić