U odgovoru na reviziju, tuženi je predložio da se revizija odbije, troškove je opredeljeno tražio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 30.01.2008. godine zaključile ugovor o dugoročnom stambenom kreditu čiji je predmet kredit u iznosu od 2.544.335,78 RSD odnosno 49.919,28 CHF po srednjem kursu NBS na dan zaključenja ovog ugovora sa rokom otplate od 360 meseci i visinom ugovorne nominalne kamatne stope od 4,2% na godišnjem nivou. U članu 2. stav 9. ugovora, navedeno je da banka ima pravo da izmeni kamatnu stopu u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke i odlukom o visini kamate banke. U članu 8. stav 1. ugovora navedeno je da banka ima pravo da menja kamatnu stopu naknade i ostale ugovorene uslove jednokratno prema promenama poslovne politike na način utvrđen članom 7. ovog ugovora.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na ništavost ugovornih odredaba ugovora o stambenom kreditu iz člana 2. stav 9. i člana 8. stav 1. ugovora o dugoročnom stambenom kreditu, dok je u ostalom delu tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ostalih odredbi ugovora odbio kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o postavljenom tužbenom zahtevu.

Prema članu 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati na vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom. Forma i sadržina ugovora propisani su odredbom člana 1066. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj ugovor o kreditu mora biti zaključen u pisanoj formi, njime se utvrđuje iznos, uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita.

Članom 105. stav 1. ZOO, propisano je da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

Iz navedenih odredbi proizilazi da obaveza iz kredita mora biti izričito ugovorena uz jasno određenje visine kamate ili propisivanjem jasnih i preciznih mera na osnovu kojih se ugovorena kamata može obračunavati. Punovažnost ugovora je uslovljena postojanjem moguće, dopuštene i određene, odnosno odredive obaveze (član 46. stav 2. ZOO), a u suprotnom ako je predmet obaveze nemoguć, nedopušten ili neodrediv ugovor je ništav (član 47. Zakona o obligacionim odnosima).

Navedene ugovorne odredbe kojima je predviđena promenljiva kamatna stopa prema poslovnoj politici banke su suprotne osnovnim načelima obligacionog prava i to načelu ravnopravnosti stranaka (član 11. ZOO), načelu savesnosti i poštenja (član 12. ZOO), načelu jednake vrednosti, uzajamnih davanja (član 15. ZOO) i načelu primene dobrih poslovnih običaja (član 21. stav 1. ZOO) što ove odredbe ugovora čini ništavim u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Prihvatajući kao pravilan rezon nižestepenih sudova u pogledu ništavosti navedenih odredaba, tužena banka nije izjavila reviziju, već je reviziju izjavio tužilac, pobijajući pravnosnažnu drugostepenu presudu u delu u kojem je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da su ništave i ostale odredbe ugovora o dugoročnom stambenom kreditu izuzev odredaba navedenih u drugom stavu izreke prvostepene presude u kojem je usvojen tužbeni zahtev.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da predmetni ugovor o kreditu u osnovnom delu izuzev odredaba navedenih u drugom i trećem stavu izreke prvostepene presude čija je ništavost utvrđena, je punovažan i podoban da bez navedenih ništavih odredaba opstane u pravnom promenu.

Odredbe ugovora kojima je tužena banka ugovorila da ima pravo da izmeni kamatnu stopu u skladu sa opštim uslovima poslovanja banke i odlukom o visini kamate banke, odnosno da ima pravo da menja kamatnu stopu, naknade i ostale ugovorene uslove jednostrano prema promenama poslovne politike banke na način bliže utvrđen članom 7. ugovora, a čija ništavost je i utvrđena, nisu bile, niti su mogle biti odlučujući motiv za tužioca da zaključi sporni ugovor da bi se vezivanje ništavosti tih ugovornih odredaba moglo tumačiti kao odlučujuća pobuda zbog koje je ceo ugovor ništav. Uslov i pobuda za zaključenje ugovora su bili ugovaranje kamate koja omogućava zaradu banci, pri čemu je kamata bila 4,2% na godišnjem nivou, a u ovom postupku je utvrđena ništavost odredaba koje predviđaju mogućnost banke da jednostrano menja kamatnu stopu a ne pravo banke na ugovorom predviđenu stopu kamate od 4,2% na godišnjem nivou. Imajući u vidu odredbe člana 105. Zakona o obligacionim odnosima da ništavost pojedine odredbe ne povlači ništavost, i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odrebe i ako ona nije bila ni uslov ugovora, ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužioca za utvrđenje ništavosti svih ostalih odredbi pomenutog ugovora o dugoročnom stambenom kreditu jer one nisu protivne prinudnim propisima, a ugovor bez navedenih ništavih odredaba može da egzistira. Nasuprot navodima revizije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova, da ugovor kada je oslobođen ništavih odredbi je punovažan, nije protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, zbog čega bi se mogla utvrditi ništavost celog ugovora.

Samim tim, ukazivanje revidenta da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, nije osnovano.

Troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1 ZPP, pa je odbijen zahtev tužbenog za naknadu tih troškova.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić