Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 202/18 od 17.09.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA-advokata Dragoljuba Lončarevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-569/17 od 18.06.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Vesna Lončarević i Dragoljub Lončarević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K-569/17 od 18.06.2018. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 1Kž1 202/18 od 17.09.2018. godine tako što će na osnovu člana 423. ZKP okrivljenog osloboditi od optužbe ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini navedene presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, obzirom da je u konkretnom slučaju povređen objektivni identitet optužbe i presude, jer je optužnim aktom javnog tužioca okrivljenom stavljeno na teret da je kritičnom prilikom koristeći četiri „vrške“ - zamke uhvatio 5 barskih kornjača, dok je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog u izreci presude navedeno da je okrivljeni koristio tri „vrške“ - zamke u kojima je uhvatio 4 barske kornjače.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog predloga Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici KT-399/17 od 08.12.2017. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, prvostepeni sud je u presudi ovom izmenom (u pogledu broja barskih kornjača i „vrški“ - zamki) samo uskladio činjenični opis krivičnog dela sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu, krećući se pri tome u okviru optužnog akta javnog tužioca, pri čemu navedena izmena nije izvršena na štetu okrivljenog, jer su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja, kao i načina i sredstva izvršenja predmetnog krivičnog dela (okrivljeni nije oglašen krivim za veću „kriminalnu količinu“). Dakle, kako je činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela nezakonit ribolov iz člana 277. stav 2. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što suštinski ovu povredu zakona obrazlažu tako što osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela - direktnog umišljaja u odnosu na lov barskih kornjača, a čiji lov je po pogrešnom stavu branilaca radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, a ne lov ribe, isticanjem da kako iz izvedenih dokaza nedvosmisleno proizilazi da okrivljeni kritičnom prilikom nije lovio barske kornjače, već ribu, to ga je trebalo osloboditi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer je u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci presude nejasno da li je okrivljeni kritičnom prilikom lovio ribu ili barske kornjače koje su strogo zaštićena vrsta veće biološke vrednosti. Međutim, kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima, to je i u ovom delu zahtev branilaca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Vesne Lončarević i Dragoljuba Lončarevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić