Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni je obavezan da sudu plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, dok troškovi odbrane po službenoj dužnosti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 544/18 od 04.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i lično okrivljenog AA, a presuda Višeg suda u Novom Sadu K 38/16 od 09.03.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA adv. Ljiljana Petrić podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Ljiljane Petrić, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Ljiljana Petrić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je okrivljeni „u vezi predmetnog životnog događaja“ već jednom pravnosnažno osuđen i da je navedenu kaznu zatvora već izdržao, a da se radi o presudi Višeg suda u Novom Sadu K 200/06 od 18.04.2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima branioca okrivljenog, suštinski ukazuje da je stvar već pravnosnažno presuđena i time pobijane pravnosnažne presude osporavaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog i sam okrivljeni, isticali su već u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome na strani pet i šest obrazloženja, dao veoma jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog AA adv. Ljiljana Petrić, ističe da nema dokaza, da je okrivljeni učinio krivično delo koje mu se stavlja na teret, te da okrivljeni nisu imali nameru niti su iskoristili svoj položaj niti prekoračili granice svog ovlašćenja te da je donošenjem pravnosnažnih presuda pogrešno primenjen krivični zakon, kada je sud našao da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, iz čega proizilazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, zbog kojih povreda je zahtev dozvoljen.

Međutim, u zahtevu se ne opredeljuje u čemu se ove povrede materijalno pravne prirode sastoje, već se u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, što ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) odbio kao neosnovan, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u ostalom delu zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                               Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić