Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA je nedozvoljen.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u obrazloženju pobijanog pravnosnažnog rešenja navedeno da braniocu pripadaju troškovi na ime nagrade za sastav zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka od 22.12.2017. godine jer navedena radnja nije preduzeta u cilju zaštite interesa okrivljenog kojim stavom je povređena odredba člana 441. stav 4. ZKP, s obzirom na to da zahtev za naknadu troškova spada u ostale podneske u krivičnom postupku za čiji sastav advokatu pripada 50% naknade iz tar.broja 1, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Prema navodima zahteva pravnosnažnim rešenjem je povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, time što je sud u obrazloženju rešenja cenio i zahtev branioca za donošenje rešenja o naknadi troškova krivičnog postupka od 22.06.2018. godine iako o istom uopšte nije odlučeno izrekom rešenja. Branilac u zahtevu navodi da je o navedenom zahtevu sud trebalo da odluči posebnim rešenjem što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je povređena odredba člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 262. stav 1. i stav 2. ZKP.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javno tužilac, okrivljeni i njegov branilac, dok je u stavu 2. istog člana predviđeno da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a u stavu 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, branilac okrivljenog spada u krug lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali isključivo kada se zahtev podnosi u korist okrivljenog, odnosno u ime i za račun okrivljenog.

Kako je u konkretnom slučaju branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Jelena Ćirović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela u pogledu sopstvenih troškova koji je imala kao advokat, tj. kako je predmetni zahtev podnela isključivo u svoje ime i za svoj račun a ne u ime i za račun okrivljenog, to se po nalaženju ovog suda, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog ne može smatrati licem ovlašćenim za podnošenje predmetnog zahteva u smislu člana 483. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud isti ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisinčar – savetnik                                                                                                                              Predsednik veća –sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić