Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 1.200,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 14-Prž br.28018/18 od 25.12.2018. godine, povodom žalbe okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti, presuda Prekršajnog suda u Beogradu, Odeljenja u Barajevu I-Pr-196-11588/17 od 05.11.2018. godine preinačena je u pogledu pravne kvalfikacije prekršaja, tako što su radnje okrivljenog AA, opisane u izreci prvostepene presude, pravno kvalifikovane kao prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 24/18 i 41/18), a u preostalom, nepreinačenom delu, prvostepena presuda je potvrđena, dok je žalba okrivljenog AA odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekšajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013), Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekšajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da okrivljeni ima pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca koga sam odabere.

Članom 161. stav 1. istog zakona, propisano je da, ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu – dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više, samo jednom od njih, i time se dostavljanje okrivljenom smatra izvršenim, a prema članu 259. stav 1. Zakona, žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud svoju presudu nije dostavio braniocu okrivljenog – advokatu Milošu Kukurekoviću iz ..., već samo okrivljenom AA, a na koji način je povredio pravo odbrane okrivljenog.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je prvostepena presuda dostavljena okrivljenom dana 26.11.2018. godine, na koju presudu je okrivljeni izjavio žalbu dana 04.12.2018. godine preporučenom pošiljkom, a u spisima predmeta nalazi se i podnesak okrivljenog koji je 04.12.2018. godine upućen sudu preporučenom pošiljkom i koji je primljen u prvostepenom sudu 05.12.2018. godine, a kojim okrivljeni obaveštava sud da je u roku za žalbu angažovao advokata Miloša Kukurekovića iz ..., ulica ..., te da dostavlja punomoćje za navedenog branioca, sa molbom da sud i braniocu dostavi prvostepenu presudu od 05.11.2018. godine.

Međutim, prvostepeni sud, iako na opisani način obavešten u okviru žalbenog roka okrivljenog da je okrivljeni angažovao branioca, braniocu okrivljenog nije dostavio prvostepenu presudu donetu dana 05.11.2018. godine. Navedeni propust, koji prilikom razmatranja spisa pre odlučivanja o žalbi koju je protiv prvostepene presude izjavio okrivljeni lično, nije uočio ni drugostepeni sud, niti je naložio prvostepenom sudu da ga otkloni, imao je za posledicu da je braniocu okrivljenog uskraćena mogućnost da kao ovlašćeno lice za podnošenje redovnog pravnog leka protiv prvostepene presude prekršajnog suda, shodno odredbi člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, podnese žalbu u korist okrivljenog. Time je povređeno pravo odbrane okrivljenog AA u žalbenom postupku, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje drugostepene odluke i učinjena je na štetu okrivljenog bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, pobijane presude bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 27.03.2017. godine, to je istekom dana 27.03.2019. godne nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila istekom dana 27.03.2019. godine, a iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013).

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić