Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 26/18 od 27.11.2018. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca te je presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1 188/18 od 14.09.2018. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1 188/18 od 14.09.2018. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 26/18 od 27.11.2018. godine, na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Života Milošević podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP u vezi sa odredbom člana 61. KZ u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili tako što će iz radnje izvršenja izostaviti radnje koje ne predstavljaju krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati Višem sudu u Kruševcu na ponovno suđenje, te da ukoliko nađe da bi prisustvo branioca bilo značajno za odlučivanje, o sednici obavesti branioca.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, je osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog, advokata Živote Miloševića se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, učinjenu na štetu okrivljenog, navodima da je tokom krivičnog postupka pogrešno utvrđena visina neplaćenog poreza, s obzirom na to da su prvostepeni i drugostepeni sud obračun poreza vršili pogrešno-na nivou fiskalne godine, a ne kako je to odredbom člana 48. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Zakona o PDV) izrčito označeno da je poreski period za obračun PDV 1 ili 3 meseca, zavisno od ostvarenog prometa poreskog obveznika.

Odredbom člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano: „ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na određivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 100.000,00 dinara kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom“, dok su stavom 2. i 3. propisani teži oblici krivičnog dela, u zavisnosti od visine iznosa poreza čije se plaćanje izbegava.

Dakle, visina iznosa poreske obaveze, čije se plaćanje izbegava, predstavlja objektivni uslov inkriminacije za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ i ista se utvrđuje isključivo u okviru poreskog perioda, koji je u zavisnosti od vrste poreza različito propisan.

Odredbom člana 48. stav 1. i 2. Zakona o poreza na dodatu vrednost (Zakona o PDV) je propisano da je poreski period za koji se obračunava PDV kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje, u zavisnosti od visine ostvarenog ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci.

U konkretnom slučaju iznos neplaćenog poreza na dodatu vrednost je u skladu sa članom 48. Zakona o PDV morao biti obračunat na nivou obračunskog perioda (1 ili 3 meseca), a ne na godišnjem nivou (fiskalna godina). Tek nakon tako utvrđene visine poreza na PDV, za svaki obračunski period, sud ima mogućnost da ceni da li taj iznos zajedno sa neplaćenim drugim porezom (porez na godišnji prihod) prelazi visinu neplaćenog poreza, koji predstavlja objektivni uslov inkriminacije.

Pogrešna primena odredbe člana 48. Zakona o PDV, koja je u direktnoj vezi sa utvrđenom visinom utajenog poreza, kao objektivnog uslova inkriminacije za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, je dovela do primene zakona koji nije mogao biti primenjen u odnosu na krivično delo poreska utaja iz člana 225. KZ, na koji način je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Krivičnog zakonika.

U ponovljenom postupku drugostepeni sud će, s obzirom na primedbe koje su iznete u ovoj presudi, na pretresu dopunskim veštačenjem utvrditi činjenice u pogledu obračuna visine neplaćenog poreza za PDV, nakon čega će imajući u vidu eventualno i druge poreske obaveze, biti u mogućnosti da utvrdi tačan iznos neplaćenog poreza i donese zakonitu i pravilnu presudu.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,s.r.                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić