Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB obe iz ... koje zastupa punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog VV - ...fond, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/15 od 31.03.2016. godine, u sednici veća od 27.03.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/15 od 31.03.2016. godine, pa se predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P 382/13 od 23.06.2015. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilja, pa je obavezan tuženi da tužiljama isplati na ime naknade imovinske štete po osnovu izgubljenog izdržavanja i to tužilji AA 180.000,00 dinara sa kamatom počev od podnošenja tužbe i ubuduće po 5.000,00 dinara, a tužilji BB 180.000,00 dinara sa kamatom od podnošenja tužbe, a ubuduće po 5.000,00 dinara, a tuženi je obavezan i da tužiljama na ime troškova postupka isplati 123.750,00 dinara. Preko dosuđenog iznosa tužbeni zahtev tužilja je odbijen kao neosnovan.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2710/15 od 31.03.2016. godine, usvojena je žalba tuženog, pa je preinačena prvostepena presuda na taj način što je odbijen tužbeni zahtev tužilja u celini i one su obavezane da tuženom naknade troškove postupka u iznosu od 19.450,00 dinara, a odbijen im je zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužilja osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju 07.03.2000. godine GG, koji je zaposlen u ... ambasadi u ... izazvao je saobraćajnu nezgodu od čijih posledica je DD, otac tužilja istog dana preminuo. U trenutku nezgode DD je upravljao putničkim vozilom registarske oznake ... koje je bilo osigurano od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod ''ĐĐ osiguranje'', nad kojim je okončan stečajni postupak. Sporazumom o vansudskom poravnanju o otkupu potraživanja prema ''EE osiguranju'', kod koga je od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima bilo osigurano putničko motorno vozilo kojim je upravljao GG a koje je zaključeno između tuženog i tužilja, tuženi je tužiljama isplatio nematerijalnu štetu na ime duševnih bolova zbog smrti oca, troškove sahrane i podizanje nadgrobnog spomenika. U ovoj parnici tužilje od tuženog potražuju materijalnu štetu zbog izgubljenog izdržavanja navodeći da su u međuvremenu upisale fakultet i da sada studiraju.

Polazeći od činjenice da je GG koji je upravljao putničkim motornim vozilom ... pravnosnažno osuđen zbog krivičnog dela teškog dela protiv bezbednosti saobraćaja pri čemu je vozilom upravljao pod dejstvom alkohola, te da je u toj nezgodi poginuo i otac tužilja, prvostepeni sud je našao da postoji osnov za odgovornost tuženog za traženi vid štete, pa je, a nakon ocene svih ostalih okolnosti, delimično usvojio tužbeni zahtev kako je navedeno.

Međutim, po mišljenju drugostepenog suda tužilje kao pravni sledbenici sada pokojnog DD koji je upravljao putničkim vozilom koje je bilo osigurano od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod AD ''ĐĐ osiguranje'', nad kojim je okončan stečajni postupak, svoje eventualno pravo crpe iz prava svog pravnog prethodnika DD. Kako DD u konkretnom slučaju nije bio oštećeno treće lice već vozač putničkog vozila i kao takav ugovarač osiguranja od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima isključen od prava na naknadu štete u skladu sa odredbama člana 85. stav 1. Zakona o osiguranju imovine i lica, koji se primenjuje na konkretan slučaj (vozač motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta), to drugostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema pravnog osnova da se zahtev usvoji zbog čega je isti i odbijen u celini.

Osnovano tužilje u reviziji navode da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo a zbog čega ni činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno.

Nije sporan pravni stav drugostepenog suda da tužilje svoje pravo na naknadu štete zasnivaju na pravu njihovog pravnog prethodnika, oca sada pokojnog DD koji je preminuo nakon udesa u kome su učestvovala dva putnička motorna vozila u pokretu, pri čemu je za udes i štetu proisteklo iz njega kriv vozač drugog vozila, a ne otac tužilja. U momentu udesa oba putnička vozila su bila osigurana od autoodgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima i to vozilo ... državljanina (krivca za štetu) kod ADO ''EE osiguranje'', a vozilo oca tužilja kod AD ''ĐĐ osiguranje'' nad kojim je okončan stečajni postupak. Takođe je prihvatljiv i stav drugostepenog suda da onaj ko nema status trećeg lica ne može polagati pravo na naknadu štete iz saobraćajnog udesa, a u skladu sa članom 85. Zakona o osiguranju imovine i lica koji je važio u momentu udesa (''Službeni glasnik RS'' 30/96... 55/99). Međutim, status trećeg lica u ovom slučaju, a u odnosu na pokojnog oca tužilja, ne treba ceniti u odnosu na ''ĐĐ osiguranje'' sa kojim je otac tužilja imao zaključen ugovor o osiguranju za štetu pričinjenu trećim licima, već ga treba ceniti u odnosu na ''EE osiguranje'' sa kojim je lice odgovorno za štetu – ... državljanin, imalo zaključen ugovor o osiguranju od štete pričinjene trećim licima, a u tom odnosu pokojni DD jeste treće lice sa pravima koja mu iz toga pripadaju. Uostalom, po istom osnovu tuženi je tužiljama po međusobnom sporazumu o vansudskom poravnanju o otkupu potraživanja koji je zaključen 2009. godine već priznao naknadu nematerijalne štete kao i troškova vezanih za sahranu njihovog pokojnog oca. Tuženi je u zaključenju tog sporazuma, kao i u ovoj parnici učestvovao u skladu sa odredbom člana 99. Zakona o osiguranju imovine i lica koji je napred naveden. Međutim, a kako je tuženi to još u odgovoru na tužbu naveo, za učešće tuženog i njegovu odgovornost u konkretnom slučaju postoje uslovi koje pomenuti Zakon propisuje (pravno shvatanje Građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije od 07.11.2002. godine i 09.12.2002. godine). Jedan od osnovnih uslova je da obaveza za naknadu štete iz sredstava ... fonda dospeva prema VV danom zaključenja stečajnog postupka nad osiguravajućom organizacijom sa kojom je štetnik imao zaključen ugovor o obaveznom osiguranju motornih vozila. Tuženi je u postupku isticao da stečajni postupak nad 'EE osiguranje'' još uvek nije završen, a čime se nižestepeni sudovi u postupku nisu bavili, što je prema napred navedenom uslov za dospelost potraživanja prema tuženom.

Zbog svega toga drugostepena odluka je morala biti ukinuta na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će najpre raspraviti pitanje dospelosti potraživanja prema tuženom, pa ako nađe da je isto dospelo onda će oceniti osnovanost tužbenog zahteva sa aspekta materijalnog prava koje to pitanje reguliše.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić