.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1561/2019
26.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Crnomarković, advokat iz ..., protiv tuženih „BB“ AD ..., čiji je punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i AD za ... „VV“ ..., čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3361/18 od 14.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 26.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3361/18 od 14.01.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tuženih izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3361/18 od 14.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3361/18 od 14.01.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 718/18 od 18.10.2018. godine, kojom je u stavu prvom izreke odbijen prigovor stvarne nenadležnosti osnovnog suda. Stavom drugim izreke prvostepene presude usvojen je tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužilji, za period od 01.02.2015. godine do 31.08.2015. godine, solidarno isplate na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 26.515,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 10.091,26 dinara (obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 06.08.2018. godine) i na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 7.398,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 2.810,30 dinara (obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 06.08.2018. godine). Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi AD „VV“ ... da tužilji, za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine, isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 124.351,37 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 23.374,28 dinara (obračunate od dospelosti do 06.08.2018. godine) i na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 31.708,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 07.08.2018. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate iznos od 5.921,71 dinara (obračunate od dospelosti do 06.08.2018. godine). Stavom petim izreke obavezani su tuženi da tužilji solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 60.599,47 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv navedene presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o revizijama odluči kao o izuzetno dozvoljenim, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013- US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o revizijama kao izuzetno dozvoljenim na osnovu odredbe stava 1. tog člana, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom obavezani su tuženi da tužilji isplate dosuđene iznose naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, jer je utvrđeno da su u Aneksu Kolektivnog ugovora za JP „...“ („Službeni glasnik RS“ broj 4/06) ova prava zaposlenih samo deklarativno navedena. Iz člana 5. stav 6. tog Aneksa (kojim je propisano da je u vrednost jednog radnog časa iz stava 1. i 2. tog člana uključena mesečna vrednost za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, svedene na jedan radni čas ) i kasnijih izmena Kolektivnog ugovora (kojima je samo menjana vrednost radnog časa), ne može se zaključiti koji iznos predstavlja naknadu spornih troškova, a tuženi nisu dokazali da su njihovu isplatu izvršili, s obzirom da nakon izmena Kolektivnog ugovora zarade zaposlenih nisu uvećane. Ovakva odluka nije u suprotnosti sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudama Rev2 2205/2016 i Rev2 2614/2016, donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, odnosno presudi Rev2 1112/2016 od 28.12.2016. godine po pitanju pasivne legitimacije tuženog „VV“ ( član 147. Zakona o radu) i njegove solidarne odgovornosti sa tuženom „BB“ AD (član 452. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i član 505. stav 1. Zakona o privrednim društvima).
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizija tuženih, u smislu člana 410. stav 2. tač. 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 23.03.2018. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 90.000,00 dinara. Podneskom od 12.09.2018.godine tužilja je preinačila tužbu tako što je povećala tužbeni zahtev, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 18.10.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 14.01.2019. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,4703 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u kom postoji solidarnost tuženih, kao vrednost glavnog zahteva u smislu člana 28. ZPP iznosi 33.913,65 dinara. odnosno 286,26 evra u dinarskoj protivvrednosti. Vrednost predmeta spora pobijenog dela u odnosu na tuženog „VV“ AD ... kao vrednost glavnog zahteva u smislu člana 28. ZPP iznosi 189.973,52 dinara, odnosno 1.603,55 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizije tuženih nisu dozvoljene.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
