.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1993/2019
04.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić advokat iz ..., protiv tuženog AD „BB“ ..., čiji je punomoćnik Borislav Bogdanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 873/19 od 11.03.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 873/19 od 11.03.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 873/19 od 11.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 647/17 od 20.09.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati ukupan iznos od 50.811,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude kao i da mu na ime naknade za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 130.552,17 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 58.467,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 873/19 od 11.03.2019. godine odbio žalbu tužnog i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55714) zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom je odlučeno o neisplaćenoj naknadi troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u traženom periodu za koje je u postupku veštačenjem utvrđeno da saglasno članu 104. stav 1., 105. stav 1, 118.1 do 4, 120.1 i člana 158. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..75/14) nisu isplaćivane tužiocu.
Citiranim odredbama zakona ja nesumnjivo utvrđeno pravo zaposlenih na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, što znači da je revident bio u obavezi da ih isplati. U ugovoru o radu tužioca je navedeno da ima pravo na naknadu troškova i drugih primanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom tuženog, koja činjenica nije sporna. Konkretizacija tih prava u smislu visine i načina isplate kod tuženog nije izvršena, pa se iz kolektivnog ugovora (odredbe člana 5. stav 1. i 61.) ne može zaključiti koji iznos predstavlja naknadu troškova ishrane i regresa.
Tuženi „BB“ nije zaključio nove ugovore o radu sa zaposlenima već anekse ugovora o radu, prema kojima su zaposleni kod pravnog predhodnika nastavili radni odnos sa poslodavcem sledbenikom, pa je poslodavac sledbenik preuzeo ne samo pravo već i obaveze poslodavca prethodnika koje su nastale iz zaključenog ugovora o radu i radnog odnosa. Ovakav pravni stav je izražen i izložen u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda (Rev2 11112/2016 od 28.12.2016. godine, Rev2 193/2018 od 22.02.2018. godine, itd).
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili interesa radi ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse nije potrebno odlučivati, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 404. stav 1. ZPP.
Sa navedenog je odlučeno kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu je podneta 05.09.2017. godine, a pravnosnažna pobijena presuda je doneta 11.03.2019. godine.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi graničnu vredost za dozvoljenost revizije, Vrhovi kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke na osnovu čl. 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
