Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca-protivtuženog, AA sa umešačem na strani tužioca-protivtuženog BB, koje zajedno zastupa punomoćnik Dragoslac Glogonjac, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca VV, koga zastupa punomoćnik Milan Zindović, advokat iz ..., radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog i zahtevu za zaštitu zakonitosti, izjavljenim protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 949/19 od 14.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 24.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog, izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 949/19 od 14.03.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca- protivtuženog, izjavljen protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 949/19 od 14.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka i postupka po predlogu tužica za zaštitu zakonitosti, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 7/2018 od 27.11.2018. godine, odbačen je predlog tužioca-protivtuženog (dalje u tekstu: tužilac), za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 7/2010 od 30.06.2015. godine. Tužilac je obavezan da tuženom- protivtužiocu (dalje u tekstu: tuženi) isplati iznos od 154.500,00 dinara na ime naknade troškova postupka.

Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni, rešenjem 949/19 od 14.03.2019. godine, odbija žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrđuje navedeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac, preko punomoćnika, izjavio je blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je u odgovoru na reviziju osporavao revizijske navode i ukazivao na pravilnost odluke drugostepenog suda.

Tužilac je podneo i inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv navedenih odluka nižestepenih sudova.

Dopisom Republičkog javnog tužioca, tužilac – podnosilac inicijative je obavešten da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, jer je ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi.

Po dobijanju navedenog obaveštenja Republičkog javnog tužioca, tužilac je preko punomoćnika podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, protiv navedenih sudskih odluka, a zbog pogrešne primene odredaba članova 422. stav 1. tačka 9., 424, 425, 426, 253. i člana 66., Zakona o parničnom postupku, čime je počinjena povreda zakona na štetu javnog interesa.

Tuženi je u dostavljenom odgovoru osporavao dozvoljenost i osnovanost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji tužioca, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama odredbe člana 398. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je podneo predlog za ponavljanje parničnog postupka okončanom donošenjem pravnosnažne presude privrednog suda u Beogradu P 7/2010 od 30.06.2015. godine, po kojoj nije uspeo u sporu. U predlogu se pozivao na odredbe člana 433 stav 1 tačka 3, 4. i 9. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09). Naveo je da je u međuvremenu saznao za nove činjenice koje bi bile od uticaja na odlučivanje a vezane su za ličnost veštaka i načinu njegovog postupanja u predmetu, pri čemu je na njegovom nalazu i mišljenju zasnovana sporna presuda. Navedenog veštaka je u drugom krivičnom predmetu zastupao punomoćnik ovde tuženog, čime tužilac osporava njegovu nepristrasnost. Iz izvedenih dokaza, iskaza saslušanih svedoka, proizlazi da je tužilac o postojanju ove činjenice imao saznanja u momentu kada je nadležnom tužilaštvu, dana 02.06.2017. godine, podneo predlog za pristup informacijama od javnog značaja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud odbacuje predlog tužioca za ponavljanje postupka.

Drugostepeni sud odbija žalbu tužioca i potvrđuje navedeno prvostepeno rešenje. Stanovište je drugostepenog suda da tužilac nije dokazao da je sporna presuda zasnovana na lažnom iskazu veštaka, niti na ispravi koja je falsifikovana. Drugostepeni sud zaključuje i da navodi tužioca da je advokat tuženog istovremeno zastupao veštaka u drugom postupku ne čine osnovanim podneti predlog za ponavljanje postupka.

Razmatrajući osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud, kao revizijski, staje na stanovište da nižestepeni sudovi svoju odluku u pogledu prava tužioca da ishoduje ponavljanje predmetnog parničnog postupka, nisu zasnovali na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 422. stav 1. tač. 3, 4. i 9. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može ponoviti po predlogu stranke ako se odluka zasniva na lažnom iskazu svedoka ili veštaka, odnosno ako se zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj. Ponavljanje može uslediti i ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Ceneći osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud zaključuje da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je predlog tužioca za ponavljanje predmetnog postupka nepotpun. Postojanje odgovornosti veštaka za zloupotrebu svojih nadležnosti i nezakonito postupanje može biti zasnovano na pravnosnažnoj sudskoj odluci. U predmetnoj situaciji tužilac takvu odluku nije dostavio kao dokaz da predmetni nalaz eventualno zasniva na lažnom iskazu ili ispravi koja je falsifikovana. Takođe, nije dostavljen ni dokaz da je nalaz i mišljenje veštaka u predmetnom postupku sačinjeno usled zloupotrebe ovlašćenja ili kršenja propisa o pravilima njegovog postupanja.

Nasuprot navodima revidenta, činjenica da je advokat tuženog istovremeno u drugom postupku zastupao veštaka ne ukazuje automatski na činjenicu da je odluka suda zasnovana na lažnom iskazu veštaka, odnosno na ispravi koja je falsifikovana. Osnovanost i ove tužiočeve tvrdnje dokazuje se jedino pravnosnažnom sudskom odlukom, koje u predmetnoj situaciji nije dostavljena.

Na osnovu iznetih razloga, primenom odredbe člana 405. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenog zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 421. Zakona o parničnom postupku, ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) i odlučio da zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca nije dozvoljen.

Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba Zakona o parničnom postupku i člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku. Stranka kao supsidijarni podnosilac zahteva iz člana 418. Zakona o parničnom postupku zahtev može izjaviti samo iz navedenih razloga iz kojih bi zahtev mogao podneti i javni tužilac i to samo u situaciji u kojoj javni tužilac obavesti stranku da neće podnositi zahtev za zaštitu zakonitosti protiv drugostepene odluke.

Ceneći razloge istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se ovaj vanredni pravni lek izjavljen zbog povreda odredaba o ponavljanju postupka iz Zakona o parničnom postupku.

S obzirom na to da zahtev za zaštitu zakonitosti nije izjavljen iz razloga koji je propisan članom 417. Zakona o parničnom postupku, to znači da zahtev tužioca nije dozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 421. Zakona o parničnom postupku.

Iako je tuženi ostvario uspeh u revizijskom postupku i postupku po zahtevu tužioca za zaštitu zakonitosti, ne pripada mu pravo na naknadu troškova u tim postupcima. Ovo iz razloga što navedeni troškovi nisu bili nužni za odlučivanje od strane revizijskog suda. Zbog toga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,sr.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić