Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova RS, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate troškova prevoza, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 104/19 od 16.01.2019. godine, u sednici veća održanoj 04.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 104/19 od 16.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 104/19 od 16.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1108/18 od 01.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćenih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.09.2014. godine do 01.09.2017. godine isplati iznos od ukupno 154.612,02 dinara i zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos od 129.557,27 dinara počev od 03.09.2018. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 86.251,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 104/19 od 16.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1108/18 od 01.11.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404 Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba razmatranja pitanja od opšteg interesa, niti novog tumačenja prava, s obzirom da iz sadržine članova Zakona o radu (član 118.), Zakona o platama državnih službenika i nameštenika (član 37.) i Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika (član 2. stav 1. tačka 1.) proizilazi da policijski službenici imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada. Ovakav stav je izražen i u odlukama Vrhovnog kasacionog suda. Stoga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužene u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.

Tužbom podnetom 01.09.2017. godine tužilac je zahtevao da mu tužena isplati troškove prevoza za odlazak i povratak sa rada u iznosu od 99.000,00 dinara, s tim da je podneskom od 05.10.2018. godine preinačio tužbu povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 129.557,27 dinara (iznos obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do dana veštačenja od 25.054,75 dinara nije uzet u obzir prilikom određivanja vrednosti predmeta spora, u skladu sa članom 28. stav 2. ZPP), a što predstavlja revizijom pobijeni deo pravnosnažne presude.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić