Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijenu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti . Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je drugostepeni sud činjenično stanje utvrdio na osnovu dokaza izvedenih na glavnoj raspravi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u postupku (u raspravi) pred drugostepenim sudom utvrđeno je da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog sve do 08.04.2014. godine, kod kojeg je obavljao poslove radnika proizvodnje po osnovu ugovora o radu od 20.02.2012. godine, kada mu je ugovor o radu otkazan pobijenim rešenjem na osnovu člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, članova 44, 45. i 46. Pravilnika o radu tuženog i člana 21. Ugovora o radu. Pobijenim rešenjem o otkazu, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 20.02.2012. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne discipline utvrđene Ugovorom o radu i Pravilnikom o radu, odnosno zato što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi sa radom kod poslodavca. Tužiocu je stavljeno na teret da je 28.03.2014. godine (u periodu između 6,30 i 7,00 časova) prišao tehnologu proizvodnje VV koji je obavljao poslove u pogonu ... i obratio mu se rečima: „Znam da mi nameštaš da radim na mašini, polomiću ti kičmu, ja ću da te bijem posle posla, a posle će da te biju drugi“, pa je ovim činom licu koji je ujedno i predpostavljeni tužiocu, upućena pretnja kojom mu se ugrožava zdravlje i telesni integritet. Tužilac je 31.03.2014. godine, otvorio bolovanje, a tuženi u osporenom rešenju o otkazu navodi da je nakon događaja od 28.03.2014. godine, naprasno otvorio bolovanje i da postoji osnovana sumnja da se radi o zloupotrebi bolovanja. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 31.03.2014.godine, o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio. Drugostepeni sud je na glavnoj raspravi, izvršio suočenje između tužioca i svedoka VV i ponovio saslušanje svedoka GG ( koordinatora ljudskih resursa, pravnih i opštig poslova) i svedoka DD (direktora tuženog u spornom periodu) i ocenom svih izvedenih dokaza na osnovu člana 8. ZPP-a, utvrdio da tužiočevo ponašanje prema neposrednom predpostavljenom na dan 28.03.2014.godine, nije bilo takvo da predstavlja nepoštovanje radne discipline, zbog čega on ne može da nastavi sa radom kod tuženog. Posebno kada se ima u vidu da je tog dana direktor DD zajedno sa ovlašćenim rukovodiocima sektora, odlučio da taj konflikt reši premeštanjem tužioca na drugo radno mesto.Prvostepeni sud je smatrao da u postupcima tužioca postoji povreda radne discipline (na radnom mestu je uputio pretnju neposredno pretpostavljenom, a zatim nakon upozorenja otvorio bolovanje).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito otkazno rešenje tuženog. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Naime, otežana komunikacija i razilaženje u mišljenju u vezi obavljanja posla uobičajeni su između zaposlenih u svakoj radnoj sredini, pa i na relaciji nadređeni-podređeni. U situaciji kada nije na pouzdan način utvrđeno da je tužiočevo ponašanje 28.03.2014. godine prema neposrednom pretpostavljenom VV bilo takvo da predstavlja takav akt nepoštovanja radne discipline,zbog kojeg ne može da nastavi sa radom kod tuženog, posebno što su tadašnji direktor tuženog DD, GG, kordinator ljudskih resursa i ĐĐ rukovodilac sektora ljuskih resursa odlučili da, nastali konflikt reše premeštanjem tužioca na drugo radno mesto u pogon ..., o čemu su sačinili i zapisnik od 28.04.2014. godine, ne može se smatrati da su se stekli uslovi za otkaz ugovora od strane poslodavca zbog povrede radne discipline iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu. Zato je pravilno doneta odluka o reintegraciji primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Tačno je da se karakteristike ponašanja zaposlenog procenjuju u svakom konkretnom slučaju, ali se svi revizijski navodi svode na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, iz kog razloga se revizija prema članu 407. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić