.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2500/2019
12.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Ristić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Božilović Petrović advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6829/18 od 30.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.07.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6829/18 od 30.01.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6829/18 od 30.01.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3379/14 od 29.03.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA iz ... i obavezan tuženi BB iz ... da na ime sticanja bez osnova isplati tužiocu iznos od 4.062.009,21 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od 21.05.2013. godine do isplate, u roku od 15 dana od prijema pismenog prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud obaveže tuženog da mu, na ime sticanja bez osnova, pored dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke isplati još i iznos od 91.518,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.05.2013. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 181.085,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6829/18 od 30.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3379/14 od 29.03.2018. godine u prvom i trećem stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
S`obzirom da je navedenom odredbom propisano da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud se pri oceni njene dozvoljenosti nije upuštao u razmatranje iznetih navoda o učinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana koja bi trebalo razmotriti. Prilaganjem sentence iz rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž. 497/07 od 22.03.2007. godine (objavljene u bazi sudske prakse „Intermex“), tuženi neuspešno pokušava da stvori uslove da se dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, i prihvati pravni stav revidenta da novac naplaćen u izvršnom postupku drži na osnovu usmenog sporazuma sa tužiocem da će troškovi zastupanja u krivičnom i prekršajnom postupku biti nadoknađeni predajom vozila, potvrđenog punomoćjem Ov. .../... od 24.01.1995. godine. Označenim punomoćjem tuženi nije ovlašćen da preuzme vozilo kao titular svojinskog prava na njemu - u svoje ime i da svoj račun, već da tu radnju preuzme kao punomoćnik tužioca - u njegovo ime i za njegov račun. Postojanje usmenog ugovora stranaka o obavezi tužioca za nagradu za zastupanje tuženom, umesto u novcu ispuni predajom vozila, na koji se tuženi poziva nije dokazan. Sama činjenica da je falsifikovan potpis tužioca na punomoćju Ov. .../... od 23.04.2013. godine, kojim je tuženi ovlašćen da u ime i za račun tužioca (ne u svoje ime i za svoj račun) primi novčanu protivvrednost vozila koje tužiocu državni organ nije mogao vratiti dovodi u sumnju njegovo postojanje kao pravnog osnova za zadržavanje novca.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
U imovinskopravnim sporovima dozvoljenost revizije ceni se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela. Vrednost predmeta ovog spora u pobijanom delu, određena u skladu sa članom 28. stav 1. ZPP, iznosi 4.062.009,21 dinar. Tako određena vrednost predmeta spora pobijanog dela niža je od iznosa od 4.638.392,00 dinara - dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 115,9598 dinara) merodavne za ocenu dozvoljenosti revizije u smislu navedenog člana 403. stav 3. ZPP.
Shodno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka. Zbog toga je njegov zahtev za naknadu tih troškova odbijen i primenom članova 153. stav 1. i 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
