U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA ulica … broj .., čiji je punomoćnik Dražen Mijatović, advokat iz …, protiv tuženog Grada Niša, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo Grada Niša, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž broj 5507/17 od 17.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 05.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž broj 5507/17 od 17.09.2018. godine, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P broj 977/17 od 07.06.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime duga po ugovoru o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije broj ../2012-12 od 29.02.2012. godine i po osnovu ugovora o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije broj ..-../2013-01 od 30.10.2013. godine, isplati iznos od 1.075.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.06.2017. godine, pa do konačne isplate, dok se u preostalom delu, a do traženog iznosa od 1.171.305,51 dinara, tužbeni zahtev tužioca odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 211.957,00 dinara, u roku od 15 dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž broj 5507/17 od 17.09.2018. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P broj 977/17 od 07.06.2017. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime duga po osnovu ugovora o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije broj …/2012-12 od 29.02.2012. godine i po osnovu ugovora o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije broj ..-./2013-01 od 30.10.2013. godine isplati iznos od 1.075.00,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.06.2017. godine, pa do konačne isplate, kao neosnovan. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 104.625,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403 stav 2 tačka 2 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), i našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, između Grada Niša i tužioca kao nosioca programa „Plan rada sa finansijskim planom AA za 2012. godinu“, zaključen je ugovor o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije broj ../2012-12 od 29.02.2012. godine, kojim se tuženi obavezao da tužiocu dodeli dotaciju u iznosu od 900.000,00 dinara iz budžeta Grada, pri čemu će se prenos sredstava vršiti u skladu sa likvidnim mogućnostima budžeta i odobrenim kvotama od strane Uprave za finansije grada Niša. Tužilac se obavezao da realizuje navedeni program do 31.12.2012. godine, da vodi svu potrebnu evidenciju koja bi omogućila tuženom da sprovede kontrolu realizovanja programa i utroška sredstava i da dobijena sredstva koristi namenski, da bez odlaganja obavesti tuženog o svim okolnostima koje ugrožavaju ili onemogućavaju realizovanje programa ili zahtevaju izmenu ciljeva programa i obaveza, da nedostajuća sredstva do punog iznosa za realizaciju programa u skladu sa finansijskim planom obezbedi iz drgih izvora. U slučaju da tužilac ne ispuni navedene obaveze, tuženi je ovlašćen da raskine ugovor. Stranke su zatim zaključile ugovor o sufinansiranju posebnih aktivnosti i sportske organizacije broj ..-../2013-01 od 30.10.2013. godine, kojim se tuženi obavezuje da tužiocu isplati iznos od 500.000,00 dinara na ime sufinansiranja programa, sa identičnim međusobnim pravima i obavezama kao iz prethodnog ugovora od 29.02.2012. godine. Prema zapisniku budžetske inspekcije grada Niša od 14.03.2013. godine, tužilac je u 2012. godini ostvario ukupan prihod od 225.190,00 dinara, od čega je tužiocu od strane tuženog prenet iznos od 225.000,00 po osnovu ugovora o sufinansiranju iz 2012. godine. Ovako dobijena sredstva tužilac je utrošio na isplate zarade i prevoza zaposlenih u ukupnom iznosu od 217.270,00 dinara i na ime pokrića materijalnih troškova u ukupnom iznosu od 7.730,00 dinara. Nadalje, po ugovoru o sufinansiranju iz 2013. godine, tuženi je tužiocu uplatio i iznos od 100.000,00 dinara, od ukupno odobrenih 500.000,00 dinara. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 1.075.000,00 dinara, s obzirom na to da tuženi nije postupio u skladu sa svojom ugovornom obavezom iz ugovora od 29.02.2012. godine i 30.10.2013. godine i tužiocu nije uplatio ukupan odobren iznos sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž broj 5507/17 od 17.09.2018. godine, prvostepena presuda je preinačena i tužbeni zahtev tužioca je odbijen kao neosnovan. Prema obrazloženju odluke drugostepenog suda, trošenjem sredstava na utvrđeni način, tužilac je postupio suprotno odredbama čl. 119. st. 6. i 7., 130. st. 1, 2. i 3., 138. st. 1. i 2. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“ broj 24/11 i 99/11), s obzirom na to da je za finansiranje zarada zaposlenih, materijalnih troškova i administrativnih troškova, moguće potrošiti samo 20% od odobrenog iznosa sredstava. Kako je tužilac za finansiranje zarada i materijalnih troškova utrošio 217.000,00 dinara, to su sve stekli uslovi za obustavu finansiranja programa tužioca po ugovoru iz 2012. godine. Takođe, stekli su se uslovi i za obustavu finanasiranja po osnovu programa zaključenog u 2013. godini, s obzirom na to da je tužilac propustio da tuženom, u skladu sa ugovorom, podnese periodični izveštaj o realizaciji programa i opravdanosti utroška prenetih sredstava, na koji način nije opravdao i dokazao da su sredstva utrošena namenski, u skladu sa sadržinom ugovora iz 2013. godine.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalo pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan.

Naime, u konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac sredstva koja su mu uplaćena po osnovu ugovora iz 2012. godine, gotovo isključivo utrošio za zarade zaposlenih i materijalne troškove, a što je suprotno odredbi člana 119. stav 7. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“ broj 24/11, 99/11) i odredbama Ugovora o sufinansiranju posebnih aktivnosti sportske organizacije od 29.02.2012. godine, a kojim je propisano da finansiranje aktivnosti iz programa može da obuhvati samo deo zarada zaposlenih, materijalnih troškova i administrativnih troškova, a najviše do 20% od odobrene visine sredstava iz budžeta Republike Srbije za taj program.

S tim u vezi, neosnovani su revizijski navodi tužioca da tuženi nije odgovorio na dopise kojima je potraživana uplata preostalog dela odobrenih sredstava, kao i da je od strane budžetske inspekcije konstatovano da nije moguće izvršiti preciznu kontrolu direktnih i indirektnih troškova, kao i to da sama kontrola nije svrsishodna, s obzirom na to da iz zapisnika budžetske inspekcije grada Niša od 14.03.2013. godine proističe upravo zaključak o tome da su sredstva korišćena protivno odredbi člana 119. stav 7. Zakona o sportu, u kom smislu su se stekli uslovi za obustavu daljeg finansiranja programa tužioca, a sve u skaldu sa odredbom člana 130. stav 3. istog zakona.

Nadalje, u pogledu potraživanja po osnovu ugovora iz 2013. godine, bez uticaja je činjenica da je deo od ukupnog iznosa sredstava odobren za 2013. godinu tuženi tužiocu uplatio tek decembra 2013. godine, te da je račun tužioca u blokadi od 03.02.2014. godine, s obzirom na to da ove okolnosti nisu sprečavale tužioca da tuženom u skladu sa Odlukom o ostvarivanju potreba i interesa građana u oblasti sporta („Službeni list grada Niša“ broj 83/12, 67/13) i u skladu sa članom 130. Zakona o sportu, po isteku 15 dana od svakog kvartalnog perioda dostavi izveštaje o realizaciji programa, a koji izveštaji su upravo uslov za svaku narednu uplatu budžetskih sredstava po ovom osnovu. Kako ni jedan od ovih izveštaja nije dostavljen tuženom, to je neosnovan zahtev tužioca kojim se potražuje isplata iznosa odobrenih po osnovu ugovora iz 2013. godine.

Imajući sve izneto u vidu, odlučeno je kao u izreci primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka primenom odredbe člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić